24.09.2007. Servisne informacije ... i malo tuzlarija
Nastavljaju se lijepi dani u Tuzli, i danas je baš divan dan pa ne bi trebali previše da se žalimo. Valjda zato što su nam kuće hladne, a vani toplo, pa se svijet ne obuče prikladno, ili nam je pretoplo ili prehladno, mnogi su prehlađeni. Kišu i kašlju sa svih strana, a pošto se kod nas ne vodi mnogo računa o okolini, ili se ne može lako dobiti koji dan bolovanja, uskoro ćemo svi da budemo prehlađeni.
Kad smo kod bolesti, da spomenem gotovo nevjerovatan podatak koji sam skoro dobila od osobe koja radi u Zavodu za statistiku, da unazad par godina nemaju ni jedan slučaj umrlog kineskog državljanina. Iako su mahom mlade osobe u pitanju koje dolaze u našu zemlji, ipak je malo čudno da baš niko nije umro ili poginuo godinama. Isto tako mi je bilo čudno da imaju zabilježenih samo par porođaja koneskih državljanki. Vjerovatno rađaju djecu kod kuće jer u bolnicu ne može neko otići «bez papira», ako se neko takav nađe šta će drugo nego uskratiti mu naše gostoprimstvo.
I sama sebi zvučim malo paranoično, ali to je zato što sam nedavno čula priču o slučaju u Francuskoj, kada su nakon par decenija odlučili zaustaviti vodu u nekom kanalizacionom kanalu radu detaljnog čišćenja. Nakon što se sva voda ispraznila bili su šokirani kada su ugledali puno skeletnih ostataka, kasnije je utvrđeno kineskih državljana. Pošto su nama Evropljanima oni međusobno slični, nakon smrti jednog, samo bi drugi preuzimao papire i tako je to funkcionisalo godinama. Kažu da svaka dobra ideja u početku izgleda apsurdna i luda, tako i ovo, iako zvuči nevjerovatno, možda se i kod nas neki bave takvim stvarima jer broj Kineza koji se može vidjeti u svakom gradu Bosne i Hercegovine ne odgovara ni blizu podacima o broju prijavljenih, broju porođaja, zaposlenih stranih državljana, a na to još dodajemo i ni jedan smrtni slučaj.
Da ne širim priču koja i meni zvuči pomalo kao scenario horor filma, idemo mi na druge temice. Ramazan je, osjeti se na svakom koraku, već imaju neka i sniženja kafe, šećera i ostalog što se za Bajram nosi. Prije iftara lepine mirišu na sve strane. Kupuju ih svi ljudi bez obzira na vjeru i naciju, postili ili ne, lepina topla i mirisna ujedini sve.
Možda je moja procjena pogrešna ali čini mi se polako prestaje trend velikog broja ljudi koji posti. Oni koji su uvijek i postili nastavljaju i dalje, a novopečeni vjernici polako izgleda odustaju, posebno što je sada dug period posta, do gotovo 19 sati. A nije to samo ne jesti i ne piti, ima toga puno čega se treba pridržavati da se post ne pokvari. Neki kažu da ako se posti a ne klanja, od posta nema koristi. Mnogi čekaju i 27. noć Ramazana, kada se po nekima određuje i ljubavna sudbina a neki kažu i datum rođenja i smrti. Sve je to toliko zamršeno da je bolje da ja o tome puno i ne pričam.
