25.10.2007. Servisne informacije ... i malo tuzlarija
Evo konačno su ulice gotovo pa skroz suhe, nema kiše ali nema ni sunca, onako je dosta tmuran dan tako da što se tiče vremena bilo je i boljih. Pamtim samo lijepe stvari, pjeva Gabi Novak a i ja se sve češće toga držim, naručim trenutnu amneziju za sve što želim da mi iz mozga izvjetri.
Pa šta nam u gradu ima? Osim šućmurastog vremena kojeg mi je duša opisivati ima dosta aktivnosti u vezi dobrovoljnog darivanja krvi. Tako je kako je, tu dragocjenu tečnost ne možemo kupiti a zalihe u bolnici moraju biti. Iako bi mnogi rado dali krv i odazvali se ako je neka frka, puno je bolje rješenje dati je ranije. Kada krv hitno zatreba, dok se davaoc odgovarajuće krvne grupe i rezus faktora nađe zna proći i par sati, što može biti prekasno.
Programom dobrovoljnog davanja krvi su obuhvaćeni fakulteti, preduzeća i firme pa je za nadati se da će se mnogi odazvati ovoj humanoj akciji. Malo me je sramota reći ali ja nisam nikada darivala krv. Samo sam jednom otišla da dam i vratili me, rekli da sam previše blijeda i mršava iako nisam bila anemična. To je bilo davno, nisam više mršava pa mogla bih da se i javim ali eto priznajem da se ja toga nešto bojim. Ne volim gledati krv, što me ne opravdava, zato se iskreno divim davaocima krvi, jer mi je to vrhunac humanosti, a i hrabrosti.
Kad smo kod humanosti, sve što stavljamo na Tuzlarije vezano za traženje pomoći bolesnim ili siromašnim, trudimo se da provjerimo, teško je odrediti kome treba više, zato napominjem da sve akcije i apeli nakon vijesti ostaju u rubrici "Njima je pomoć potrebna".
Internet je meni pravo čudo, nevjerovatno mi je kako spaja ljude na raznim krajevima svijeta i toliko približilo ljude koji da komuniciraju putem telefona, ili pošte, ne bi se čuli ni blizu kao što mogu sada. Ne samo da se čujemo nego i vidimo pomoću raznih programa sa ljudima nama geografski najudaljenijim. To je zaista fantastično. Moglo se i očekivati, i to se i desilo otvaranjem raznih foruma, da se ljudi, kad se nema vremena za čestit razgovor, prije otvore nepoznatim osobama nego rodu svom. Ne znaju ko se krije iza nekog nicka ali su im dragi, vole ih, i na NET-u čekaju. Mozda je moje zapašanje pretjerano ali sam primijetila da naročito oni iz krajeva gdje se puno radi, kasno odlazi kući, na poslu koriste svaku priliku da komuniciraju sa nepoznatim osobima. To im poboljšava društveni život ali možda i udaljava od porodice jer se sve manje viđaju. Široka je ova tema, i vratit ću se ja njoj već, ali imam sada nekog važnog posla a od filozofiranja se na žalost ne živi. A baš bih mgla lijepo od lafina živjeti.
