02.11.2007. Servisne informacije ... i malo tuzlarija
Evo nam i petka, i to suhog. I za vikend nas, kažu, očekuje suho vrijeme, mada je sve nekako blatnjavo i prljavo, ali nećemo u zemlju ni gledati, glavu gore, i idemo u novi dan. Ko zna, možda se desi nešto jako zanimljivo i lijepo danas.
Što je meni nešto žalosna ova slika. Nekada stvari koje gledamo svakodnevno i ne primijećujemo, kao što ne vidimo detalje u stanu, kancelariji, gradu, dok nam ne dođu gosti pa zbog njih vidimo. Kad gledamo zbog tuđih očiju odjednom vidimo i neku prašinu, neke fleke, razbacane stvari, pa i ovaj ostatak stare gimnazije, pa kud i ova kola stara, jadna majko svoja, sve nešto tugaljivo. E da sad ne bi bilo da vam slikom kvarim raspoloženje, gluho i ćoravo bilo, danas stavljam dvije, neka, od viška glava ne boli.
Da se prvo osvrnem na, da li već problem, oko boje fasade zgrade "pod Zenicom". Ta zgrada je uvijek bila zelena, eto, nikada joj nisi ni sređivali fasadu, ovo je prvi put. Neki dan sam bila tamo, gledala kako napreduju radovi. Boja fasade je ostavljena ista, dakle zelena, ali to je tako nemoguća nijansa zelene boje da i ne liči na onu staru, tamno zelenu. Prije nego su uradili gotovo pola fasade, mogli su zaključiti da je boja sve samo ne odgovarajuća. E sada, ovo je već biser, da se traži da se zgrada prefarba u ružičastu. O ukusima se ne može raspravljati ali kada ne gledate jednu zgradu nego pogledate sve zgrade u blizini kojima su rađene fasade, pa stvarno je to neka nemoguća kombinacija boja, od narandžaste, roza, ružičaste, svijetlo zelene, nema koje boje nema. Kao da se igraju s bojama, ili ne računaju da su boje drugačije kada se osuše. Tako da i pored silnih ozbiljnijih problema mi moramo rasprave voditi i oko boja fasada, a nema govora da će Tuzla uskoro, od jednog sivog izgleda grada, doći na neke Alisine boje iza ogledala u zemlji snova i čudesa.
Šta nam ima još? Eto kradu se pare od penzija a kradu se i oluci, i to posebno sa džamija. Mnogo su nam popularni ti oluci, na džamije stavljaju bezbeli najduže i najkvalitetnije, nije ni lopov budala da krade stare oluke, njega zanimaju ti neki bakreni, valjda se dobro prodaju. Pa zar nema nekih plastičnih oluka, pa neka su i ružniji, bar ih neće niko. Osim oluka kod nas se krade i izolacija sa raznih cijevi, pa kad malo izađete iz grada, one cijevi uz HAK i Termoelektranu k´o očerupane kokoši izgledaju. Uz te, sada normalne krađe, ima i smiješnih, pa recimo u bonici ženama kradu najlon čarape. Još ih zovu najlonke, a i od svile ih prave i bogami kod nas žene uglavnom svilene nose (i ja, pa nisam ni ja noge na putu našla).
Još da vam kažem da ako vas zanima kakvo gatanje imate niz sajtova koje drže afirmisane gatare, Džemila, Tahira, Cica, Maca i tako to, ništa ogledanje u fildžan i bacanje graha, ovo je neko novo elektronsko gatanje, samo daj para pa da čuješ kakva te sve ljepota čeka.
Ugodan vam ovaj petak, dan za novi početak. Ostavljam vam kafu, čokoladu «Volim te», Hukićeve kifle i muziku, a ja moram ići da slikam novu rasvjetu u Simin Hanu.
