07.11.2007. Servisne informacije ... i malo tuzlarija
Radni i neradni narode, dobro vam jutro. Moje je tmurno, i pošto je takvo ovih dana, mislim možda su prljavi prozori. Sunca ni na vidiku, nema ni kiše, hajd´ dobro je, nek nije gore.
Inače, kao da me je ujela CC muha, zijevam bez prestanka, pa zarazim sve oko sebe. Sve je zarazno, plač, smijeh, zijevanje, sve, a još nam ubacuju i u hranu i piće nešto što nas čini ovisnicima. Pa ja, neka mi neko objasni zašto ja ne mogu prestati jesti Nutelu, stavim pored sebe čašu i jedem li jedem, kao da sam iz gladi pobjegla. Ne pomaže mi ni da se sjetim gladnih u svijetu, kakvi ništa, kontam, šta me briga neka gladjuju samo daj Nutele. Sva gazirana pića isto, ne mogu se prestati piti, kažem ja da su nama roditelji bili u pravu kad su govorili da mi pazimo šta pijemo. Svaki put kad bih izlazila, ali svaki put, čula bih legendarno upozorenje da pazim jer u kolu ubacuju neke tablete pa mi budemo narkomani tj. drogeraši HAHAHAHAHAHHA.
Šta se tih priča nasluša majko draga, a kad se sjetim onih izlaženja, hajde u Dom i nekako, ali kad se poče izlaziti u Pelikan, a piće služe u plastičnim čašama. Stvarno mi je teško da zamislim da se sada negdje izađe i dobiješ plastičnu čašu kao od kajmaka. Pa jedne godine uveli da ko hoće da izađe i ponovo se vrati udare mu pečat na ruku HAHAHAHHA, dobro smo mi normalni. Ma bilo je ono i lijepo, obilaziš krugove dok ti se ne zamanta, sve u želji da vidiš onoga koga trebaš vidjeti inače je veče propalo.
U Mejdanu je još Vašar, nisam bila, a sada je ulaz besplatan. Nekada se naplaćivalo, i jedva se čekalo da stigne, pa se obilazi i kupuje. Vašar je ostao isti, a možda je sada i bolji, samo ljudi se pohasili, vidjeli mi i boljih stvari, sad svi imaju nekoga u inostranstvu, ništa nam nije čudno. Da mi je sa nečim se oduševiti, ne možeš me zadiviti nikako.
Eto, dosta sam pričala, valja ići, ima danas ta prezentacija satelitskog snimka kantona, pa da vidim vidi li se moja zgrada, ako ne, da reklamiram taj snimak za koga je odvojeno 180 hiljada KM. Cijena, sitnica, toliko to valjda i vrijedi, nemam pojma, ne razumijem se.
Čula sam za neki novi salon namještaja i tepiha pa da i tu malo provirim, da vidim ima li kakav tepih za moju kući i ukućane koji, ne zna se ko je gori, računajući i mene. Za nas nije tepih, nego su nam trebali asfaltirati stan, pa da bar na nešto liči, kakvi mi i bijeli tepih, afrička plemena su za nas civilizacija.
Da vam još kažem da se u Tuzli jede kesten, ima ga u svim radnjama, a ide ko halva. Halve izgleda samo u toj uzrečici ima, inače, slabo je ko kupuje.
Imate mahanje od mene, uz muziku koja vam se nadam se bar malo sviđa, pa šta ću ja, kad ne znam šta ko sluša. Evo Giboni, njega večina voli. I sve ću ti obećati, baš sve što hoćes, moju kosu, moju kost, lice koje poželiš, od straha da ne potone tvoja ljubav za mene ....
