07.12.2007. Servisne informacije ... i malo tuzlarija
Petak je tako fin i sunčan kao da je proljeće stiglo. Nije ni hladno, rijetko sretnem nekoga da se ono sav zakopča, uglavnom se može i lakše obući.
Eto da nisam otišla na Tuzlarije, ne bih ni znala gdje mi sve kolega hoda i zaviruje, vidim ja uzavrela mahalska krv pa se i kroz pruće zaviruje. A ja sam bila unutra, ima tu svašta da se vidi, sjedila sam i u onom čamcu, pravo k´o indijanski, i slikala se u njemu. Ne mogu ja zamisliti da je nekad tako narod živio. Spavaš na sjenu, svi u jednoj prostoriji, samo kuhaju i spavaju, joj ja bih crkla od dosade.
Mislim da nema ni jedan projekat koji je u Tuzli Općina realizovala da je bio više na meti od Sojeničkog naselja. Mnogima su to bile bačene pare, ali polako se to vraća. Čudno nama ali eto dođe svijet iz drugih gradova pa gleda, autobusi puni učenika, obilaze sojenice, a uz vodiča svašta doznaju iz života naših predaka.
Šta li bi taj naš neki pra pra rekao da čuje mog oca koji kaže, da bi ono njemu bila super vikendica, samo mu fali TV, a na onim tarasama on bi pio kafu i gledao jezero. Što je najgore to on ozbiljno, a rekla sam ja njemu da će on mene sa svojim biserima svakako inspirisati da napišem koje servisne pa da to ostane zapisano zauvijek.
Osim ovog naselja, koliko ima objekata u Tuzli u koje mnogi Tuzlaci nikada nisu zavirili, neke stare džamije, pa stari dio Gornje Tuzle, okolna mjesta, iznenadi se nekad čovjek koliko skrivene ljepote ima. Meni se strašno sviđaju one kuće uz Jalu, u blizini Narodnog pozorišta, sve se pitam ko li je tu nekad živio, kakve su živote vodili? Zar ne bi bilo zanimljivo da se o bar desetak najstarijih kuća skupe podaci, kada su napravljene i ko je sve u njima živio. Meni bi to bilo zanimljivo da čitam.
Najviše se nekako pričalo o onoj kući na skveru, koju neki zovu i ukleta kuća jer gazde kuće mladi umirali. Kažu kuća na tri ili četri vode, kako već ko priča, neki kažu da su podzemne vode krive i da one loše utiču na zdravlje. Neki o tome strašno vode računa pa dovedu one koji pomoću rašlji ili viska odrede najbolje mjesto za spavanje. Izgleda da ja živim na nekom super mjestu, gdje god legnem ja zaspim k´o top.
Dragi narode Tuzlarija, prošlo je dvanaest sati, vrijeme je da vi malo odmorite, petak je, uživajte u vikendu.
Evo jedne lagane pjesmice, šta će vam teža, već će se naći neko da nas danas nervira, samo ne dajte se, jednom se živi. Ako bude još koji život, o tom potom, ali dok živimo ovaj da mi njega proživimo, što je sigurno sigurno je. Moram još reći, kada sma ja bila mala ja sam mislila da Bog ima neku kao kancelariju, i sjedi fino on za stolom i prima stranke, i onda kaže ko će gdje. I meni je stalno bilo u glavi, koji god nestašluk uradila, kao, ma neće on meni ništa, on će se sažaliti HAHAHAHA. Smiješno bi to bilo da meni i dan danas nisu nekad takve misli u glavi, pa mislim, ma neće meni taj bog ništa HAHAHAHHAHAHAHAHAHHA u raju rezevacija za jedan apartman neka se utefteri HAHAHAHHAHAHAHHAHAHAH ja budale gluho i ćoravo bilo.
