18.12.2007. Servisne informacije ... i malo tuzlarija
Opet moram da ponovim da sam izgleda postala vidovita, pa zar nisam neki dan pisala kako nema prave zime i evo sve zaledilo. Hladno jeeeee, joj naježim se kad pogledam kroz prozor. U petak ću da igram Bingo, nisam dugo šta dobila (da ispitam moje nove sposobnosti ) i ako ne budem pisala u subotu znači da sam negdje na Havajima gdje vječno sunce sja.
Zleđeno jezero
Nije da sam previše gladna ali danas ću samo o hrani da pričam, to je jedna od čestih tema kod Tuzlaka. Prvo da napišem da sam juče bila neprijatno iznenađena kad sam vidjela da su 4 jajeta 1KM. Kod jaja cijena ne ide na komad već dugo, nego na kartone ili napišu koliko ih dođe za marku. Sve bi to bilo fino da su u pitanju domaća jaja ali nisu, nego ova industrijska. Stvarno koke, pa šta je vama, to vi nešto šrajkujete pa se stisle.
Kupila sam ih juče za 2 marke, neka, da se ima kad gosti dođu. A jaja nekakva mala, da se pohvalim, kod mene neki stranjski frižider, pa one rupe za jaja plaho široke, možda ono i nije za jaja, ja ih stavila pa samo vrh viri, propala jadna. Ne znam sad ni kako ću ih izvaditi.
Nastavljam priču o hrani, jedna teta na TV-u, ispod koje piše u dva reda ko je šta je i tako to, a između ostalog i da je nutricionista, govori da mi ništa dobro ne jedemo. Kaže ona da svako treba da jede ono što mu u njegovom kraju trenutno uspijeva, ništa paprike, paradajz, krastavac i slično ne treba sad da jedemo. Pa šta ona misli? Kod nas sad samo graha i kupusa ima, i luka, da dušu ne griješim. Sve ono što volim ona reče da ne valja. Pa nemoj bona teta nutricionisto tako, i još kaže da ćemo mi tek poslije vidjeti posljedice te naše ishrane. Samo, ne sviđa mi se ni kako ona izgleda, nešto se sva ušpicila, ne valja ni ta previše zdrava hrana.
Nego, pošto je napad bio na pizzu, pomfrit, pohovano i slično, da i ja koju u odbranu tih jela kažem, nisam ja džaba horoskopska vaga, osjetljiva na nepravdu i tako to.
Pizza po meni nije nezdrava, mislim, ne treba smao to jesti, ali šta to fali pizzi, pogotovo ako je peku u krušnoj peći. Pohovano isto nije meni tako loše ako se kod kuće pohuje, a i pečeni krompir. Čini mi se da je više u ulju problem, tj. restoranima koji u istom ulju prže li prže. Sve ja bacam, nema tog ulja koje ja sačuvam, šta je mene briga za cijenu ulja, imaju robne rezerve iz nepostojeće Čeholovačke proizvedeno 1.1.2008. (tako piše).
Djeca to previše jedu, i to u školama. Nema ko prije užine, kifla i namazan najtanje kajmak, ili miješana mermelada, pa još ako ima i čaja ti mislis neki praznik. Kuhinja školska u podrumu, tako je to bilo u mojoj osnovnoj Džemal Mandžić, nema ni stolica, čuj još da sjedimo, nego se fino stoji i pije čaj iz limenih šolja. Sjećam se dobro da je petkom bila najbolja užina, kifla, mali, onaj najmanji eurokrem i sok, pravi sok u tetrapaku i slamčica. Donesu na tacnama u učionicu i stave sa strane, a mi čekamo odmor, slušamo kobajagi šta nastavnici pričaju, a oči same na užinu ide. Nemoj ba tata ovo da čitaš, sad će on mene nazvati da kaže šta ono pišeš, reći će svijet to hljeba nije imalo da jede. Sva sreća ne izlazi više Front Slobode pa me se ne može ni odreći. Dobijala sam ja pare za užinu ali te su mi pare bile najslađe da se potroše za sve osim za užinu.
I tako, ova sad djeca imaju pravi restoran u školi, pizza, palačinke, krofne, nema šta nema, još da im uvedu graha pa da i nutricionisti budu zadovoljni kako nam djeca rastu i u kakve će to ljude da izrastu. Jer ko u djetinjstvu nije jeo graha, kupusa, sarmi, i tih naših zimskih jela, kažu biće mlitav i mutav, i može jedino da ide tamo gdje se pomfrit i pizza jedu. Eto, to bi to, a što ja sad zakasni na sve, to je baška, hoću ja pisati, a još gladna, šta bi bilo da sam sita :), ne pitajte.
Pričam ja sinu, žalim se, posjeta nam raste pa se servera još iznajmilo, a on meni kaže zamisli mama da ja biram muziku svaki dan HAHAHHAHAHAHAHAHHAHA nemoj sine, mislim ja matereti :).
