TUZLARIJE - TUZLA DANAS 15.01.2008.
Servisne informacije
.... i malo tuzlarija
Sinoć, malo prije ponoći, prali su ulice a ja se odmah sjetila čitaoca Bašića i mislim peru li i kod njega, pa da nam javi je li zadovoljan. A šta ću ja, živim uz ulicu pa nekako ja komunalcima na udaru, šta god rade ne može mene mimoići. Zato kad svijet kuka na komunalce ja mogu ili da ih branim ili šutim, jer za ono što platim ja sam zadovoljna.
Vidite li kako je danas sunčano i vedro |
Naravno, nisu svi zadovoljni i nikada neće ni biti, tako je to, previše nas je da se svima ugodi. Ja se žalim na sve novootvorene prodavnice koje nisu nabavile kontejnere čime su znatno doprinjeli nečistoći u gradu. Fino je predviđeno na koji broj korisnika ide jedan kontejner. Nema šta se nije otvorilo posljednjih godina, a svi bacamo u iste kontejnere. Kod nas se za dva sata napune kontejneri, a najgore je kad iz mesnice istresu kosti pa se na to zalijepi kosa iz frizerskog, fino da čovjek izgubi volju za životom, a ne za jelom.
Šta je? Mislili vi doručkovat a ja vam gadim jelo, nema jesti, kad ja ne jedem ne može niko. Pa valjda ste gledali eksperiment sa onim miševima, jednima daju da jedu svašta drugi gladuju, i na kraju one žlipe žilave živjele dugo, ne možeš iz poslije poubijati, očelićeni.
Da vidimo sada šta nam danas ima u mahali. Polagaće se vijenci i cvijeće na bistu Martina Lutera Kinga. Oko te biste, kao i vazdan drugih, recimo Grete Grabo, bilo je puno polemika baziranih na pitanju «šta će one u našem gradu» (jesam ovo fino napisala, divim se sama sebi). Pa se taklo odgovorilo da je to sve stvar viših interesa. Vole ba stranci nekog svog vidjeti. Zar nama ne bi bilo drago da odemo u neku, nikad čuli zemlju, a ono tamo bista nekog značajnog Tuzlaka, pa ja bih se sturila. Tako da je to neka vrsta ulizivanja, da se grubo izrazim, mi njima bistu, a oni nama donacije i neke međunarodne povlastice, pa neka, nije Tuzla tijesna nikada bila.
Jedina mana kod tih bisti je materijal, e to moraju dobro da paze, sve što se u Tuzlu šalje, prvo mora da ima dobar temelj, kao za zgradu, zatim od armiranog betona sve napraviti pa samo nečim zamazati da to izgleda gotivnije, jer džaba je, nestaju, kradu se, tope. Greta Garbo je među prvim nestala, ne znam je li je i pronađoše, joj kad dođu Šveđani da stave cvijeće, a nema žene, biće belaja. Sve mislim da nije neko uzeo onu glavu da u radnji stavlja šešire ili perike.
Kako je Gretica sebi obrve iščupala, mene sve boli kad ja njoj vidim one obrve tanke. Kao da je uzela jednu dlaku pa je prostrla iznad očiju.
Ima li iko da me zaustavi, pa ja skrenuh skroz s teme.
Upravo su gradom prošli vozači, bibiču u koloni, zavijaju sirene, i policijske, i hitne pomoći, crkla sam od straha, mislim boga pitaj šta je bilo, kod nas nikad ništa normalno, pa se sjetih da je Dan vozača i automehaničara.
Danas su i pune dvije godine kako naši čitaoci šalju slike svoje djece za rubriku «Naše bebe». Volim ja tu rubriku, oči odmaram kad se nasekiram, volim djecu, volim tu njihovu nevinost, neka su nam zdrava i živa, i neka ne upoznaju mračnu stranu života, neka im bude sve u nekoj uzlaznoj putanji.
Zbog dana žalosti koji je proglašen u našoj zemlji u povodu pogibije makedonskih vojnika danas nećemo stavljati pjesmu. Jadni ljudi kako život izgubiše.
Puno pozdravčića i sutra se vidimo.
S.M.
|
