24.01.2008. Servisne informacije ... i malo tuzlarija
Kakvo je ovo sunce, ne vidim ni šta pišem, tako mi blješti pred očima. U zatvorenim prostorijama je zagušljivo i pretoplo, a kad se izađe onda se vidi da je sunce zubato. Jutros je bilo sve zaledilo. Kažu kad je ovako vedro, a hladno, moguće i da snijeg padne, pa da vidimo i to čudo. Da hoće, zbog djece, a i nekako sve ljepše izgleda.
Obišla sam jutros ovu našu Tuzlu uzduž i poprijeko. Doduše, Tuzla se samo uzduž može i obilaziti, tako je ona sva duguljasta, stisnuta između brda. Pa u tom mom šetanju pade mi oko i na Srednju mašinsku školu. Znam ja da belaja tražim ali ne mogu ja izdržati da se malo ne pojadam. Prije nekog vremena napisah ja komentar ispod slike pomenute škole «Srednja mašinska škola, osim simpatičnih momaka koji su je pohađali, nije se mogla pohvaliti nekim izgledom”, pa jedva živu glavu izvukoh.
Dobila sam negodovanje u usmenoj i pismenoj formi. Ne važi ona o ukusima se ne raspravlja, pa ti reci svoje mišljenje u ovom našem novopečenom demokratkom društvu. E sad, ukus je meni ostao isti, ali ću izgleda morati promijeniti mišljenje. Kao što vidite stavili su nove prozore, i ne vidim više one neke ne – znam - kako – se zovu – limene dijelove. Bogami, ako još šta urade ima da napišem da nema ovakve škole preko sedam gora i sedam mora.
Vidite vi čudno je to kako ne gledamo nešto istim očima. I mada se o ukusima ne treba raspravljati, da budem i ozbiljna, ipak je mnogima teško shvatiti da se ono što se njima jako sviđa nekome nikako ne sviđa. Ma tu ja nemam šta reći, raspravljam se o ukusima i čini mi se nikad se neću ni opametiti. Mada, dobro je da nam se ne sviđaju iste stvari, baš bi bilo dosadno, a propali bi nam i silni razgovori na tu temu.
Zađi ba sunce, šta je tebi, ne mogu da radim. Ne daj Bože da sam ja gdje u toplijim krajevima. Ja ne znam kako svijet po Australiji, i onim nekim egzotičnim sunčanim mjestima, išta ozbiljno radi.
Idem ja da probam, a vi ako možete plandujte ili prošetajte čaršijom.
