08.03.2008. Servisne informacije ... i malo tuzlarija iz dana u dan
Evo ga svanu i ovaj dan, Osmi mart. Nekada je to bio dan kada su se pravile priredbe u školama, pisale se pjesmice mamama i kupovalo cvijeće, najviše učiteljicama, i sada je to dosta prisutno ali manje kako godine idu. Dobila i ja čestitku od sina i cvijeće, kaže mama nisam imao više para, drago moje, od užine mami cvijeće kupilo. Svake godine prodaju im ispred škole cvijeće, jesu lukavi.
Kod tržnog centra na Brčanskoj Malti
Držali ili ne do ovog praznika, mnoge ponese, a mene ponese sve do radnji pa ja kupila sebi prvo pantalone, i dok su u glavi presabirem vidim i jednu haljinu pa odlučim da kupim i nju, kud puklo da puklo. Došla kući, sat vremena probala, presretna sam, a sada valja ekonomisati, nije mjesec kako treba ni počeo a valja mi iz rezervi kućnog budžeta izvlačiti. Moram priznati da mi nije strana ni dječija kasica, nekako mi duša zaviriti ali vraćam s kamatama što jest´ jest´, ovo spada u moje grijehe. Neće mene nikako matematika, biće nam jesti grah, kupus i rižu, a ono meso crveno svakako nije zdravo, pišu oni stranci, a oni sve valjda znaju.
Kad smo kod te hrane, ja se držim one da je meni zdravo što mi organizam traži pa ja jedem što mi se jede, a što on traži Nutelu, šta ja tu mogu. Jedem svašta mada svaki dan kuham da se kao ima kuhano, tako mi to navikli. Opet moram da vas davim sa pričama iz inostranstva, i tamo sam ja kuhala sinu a ja jela što stignem. Upoznao on jednog dječaka pa on svaki dan ko nas, inače, gdje god odemo neko je dijete stalno kod nas. I ja njima stavim nešto za ručak, a sebi mažem kriške paštetom koju donesem iz Tuzle, tada mi je organizam najviše Argetu tražio. Vidi mene sin pa hoće i on, dam po jednu i njemu i njegovom drugu koji se toliko oduševio da je poslije čim dođe tražio da mu mažem krišku. To dijete vam je dokaz da su sva djeca ista gdje god odete, to dijete nije ni znalo za fenomen bosanske kriške ali brzo je on to sve usvojio.
I sve je to tako fino bilo, sretnem ja konu, njegovu mamu, i pita ona mene nakon silnog izvinjavanja što je tako indiskretna, šta ja to kuham pa se njen sin oduševljava i sve govori da i ona nauči. Uh što me dijete u belaj bacilo, pa da se ja ne osramotim, počnem onako lijepo da lažem o tom čudnom jelu koje se pravi tamo preko sedam gora i sedam mora. Kaže ona meni onda da joj sin hvali i moj neki specijalni krompir, a to je inače pomfri koji nije zaleđen. Traži meni žena i recept, pa ja kažem da kako da isjeće krompir i baci na vrelo ulje, a ona pita kako će guliti, pa se silno čudi kako ja to i gulim pravi krompir, a i operem pa će za neku priliku kad nađe vremena i ona to napraviti. Dobro me žena ostavila na miru, a taman sam se zabrinula hoću li joj objašnjavati i kako se krompiruša pravi.
Pa eto pade mi na pamet, sjeti li se to dijete tog bosanskog specijaliteta, kriške hljeba namazane kokošijom paštetom od koka iz Slovenije. Vjerovatno sam ovo već pisala, ali moram opet. Čim ja o kriškama počnem sjetim se kako sam ja mislila, kad sam bila puno mala, da su nene one koje krišku kajmaka posole, a majke one koje krišku s kajmakom povegete. I sad mi smiješno kad se toga sjetim, ali kao jako mala, kad bih se igrala kod nene sa drugom djecom, pa ogladnimo, onda se traže kriške pa ja odem do nene i ona mi namaže kajmak i posoli, a moja drugarica zove MAJKAAA i dobije isto, a gore Vegeta. Tako sam ja zaključila da to određuje šta je nena a šta majka. Ma šta da vam kažem, bila sam baš bistro dijete HAHAHHAHAHAHHAHAHAHHAHAHAHA.
Vidite vi šta emancipacija uradi ovom svijeti, pa pusti ženu da priča šta joj je volja. Skoro se jedna momak javio mejlom pa nakon nekog vremena piše "jest´ meni neobično da neki portal vodi ŽENSKA". Pa stvarno šta da na to kažem, ne mogu ni zamisliti da ja kažem nekom da je MUŽJAK ili sta slično. Emancipacija žena nije došla ovdje u Tuzlu ni kad je dobacivanje na ulici u pitanju, pa da mi vidimo kako bi to bilo da sjede tri žene u finim godinama, a prođe momak zgodan i lijep od jedno 20 godina, pa se one bez pardona okrenu, koja zvizne, a neke znaju i da hrokću, pa kaže "mrki" ili "mali, dođi teta da´ bombona".
To što sam ovoliko pisala više o sebi nego o Tuzli znak je da se ništa posebno ne dešava u gradu koji je pun improvizovanih prodajnih štandova sa cvijećem. Gotovo svi nose neko cvijeće, ili su ga dobili ili su nekome kupili. Cvijeće, slatkiši i parfemi se izgleda najviše prodaju. Večeras će biti i organizovanih proslava Dana žena, a neke su optutovale i van Tuzle.
Eto to je to, ne okreći se sine, kad se okrenem i vidim šta napišem dođe mi nekad da se pod sto sakrijem.
Nego, jeste li vi vidjeli finoće i admina, aaaa ko bi to rekao? Hvala mu kao i svim ostalima koji su meni čestitali 8. Mart, pa drago mi je zaista.
