16.03.2008. Servisne informacije ... i malo tuzlarija
Još jedan lijep dan je pred nama, lijep što se tiče vremena, a kakav će biti svakom od nas to je druga priča. Kad nam nešto ne ide kako bi htjeli nije loše tu i tamo se pozvati na baksuzluk ili zlu sudbinu ali sve je to ponekad zavaravanje, ipak puno toga zavisi od nas samih. Kažu nekome je čaša do pola puna, a nekome do pola prazna, pa je sad na nama kako ćemo je vidjeti.
Uskoro će biti sve puno
Kao i uvijek vikendom sportisti dolaze na svoje. Sinoć je odigrana predpremijera "Malograđanske svadbe", to je za prijatelje i novinare, da se glumci uhodaju i vide kako to izgleda na sceni. Režiser predstave Jovica Pavić, inače iz Beograda, kada je govorio o malograđanima, uporedio ih je sa streptokoknom bakterijskom upalom, jer malograđani kao i bakterije se prepoznaju i grupišu, a onda postaju opasni do uništavanja zdrave sredine. Sve ideje sa ratnim pokličima krenule su upravo od malograđana koji u svojoj percepciji gledanja idealnog svijeta ne dozvoljavju da neko drugačije misli, radi, živi. Nekad nije ni loše čuti šta kaže režiser da lakše shvatimo šta je poenta priče. Baš kao kad djecu pitaju šta je pisac htio da kaže, pa šta ja znam šta je htio, mogu samo lupetati i reći kako ja nešto vidim.
Već duže vrijeme i našu zemlju su preplavile razne nagradne igre, pa svaki proizvod ima neku nagradu koja eto nikako do mene da dođe, nikad ja ništa još nisam dobila. Jedne godine skupljali se štapići od sladoleda, šta smo sladoleda pojeli, bacali, skupila sam štapića da sam mogla logorsku vatru zapaliti, a nagrade nigdje. Šta li je to u čovjeku da ima želju da nešto dobije pa i da mu ne treba, pare potroši da skupi nešto pa će možda dobiti majicu, a majica ima ne zna šta će s njima.
Ja, tragični lik nagradnih igara, kupila 5 supa da dobijem kuhinjsku krpu, i kamen bi proplakao nad mojom sudbinom, supe ružne, sve bacila, a krpa mi i ne treba. A jeste, kupila sam još pet da dobijem zdjelicu koja mi isto ne treba, i evo sada dolazimo do najnovije pomame u gradu, sipa se benzin da se dobije lopta. To je ona pupma kod Merkatra, pa se sipa benzin i za 20 KM dobije jedna markica, i potrebno je nasuti 600 KM za 2 mjeseca da se dobije lopta HAHAHAHHA, svaka dobija. Ide raja sipa, koliko sam se vozala, nikako potrošiti 20 KM po ovoj prostranoj Tuzli da opet dobijem markicu. Uključile se dvije porodice da se skupi za bar jednu loptu, majko moja draga, i ne pitam se više ko je lud, narod ili ti što nas šišaju baš kao male ovčice, ja sama sagnem glavu da se ne muče. Kako mi je samo lijepa krpa, možda je nekome poklonim. Neće više biti šetajućih bonbonjera nego će prošetati te stvari što se dobiju na nagradnim igrama.
Misice, slika sa TV-a
I nemoj da mi nastane tamo lopti, da se radi markice sipa u kanistere benzin, sve ja vidim, meni fali jos samo 26 markica.
U petak je izabrana Miss općine Tuzla, ali nismo bili na izboru pa ne možemo pisati. A šta znači i ime kad slike nemamo. Da sam ja išla, mogu misliti opisa :). Ne daj bože da sam ja član žirija, slabo bi koja prošla jer ja mogu na svakom naći nešto lijepo, i ne volim reći da je neko ružan, ali kad se neko već prijavi za neki izbor ljepote, pa onda imam pravo da gledam i komentarišem sve.
