27.05.2008. Servisne informacije .... i malo tuzlarija
Utorak nam je lijep i sunčan, već je toplo i već se priča kako nam je vruće i kako li ćemo ljeto izgurati. Tako i život prođe u čekanju ljepšeg vremena, prilike i sl. Kažu da nije istina da se nema vremena nego se vrijeme ne nađe za ono što ne volimo pa nam je najlakše reći da nemamo vremena. Nemamo ga ni kada treba nekoga nazvati, obići, uraditi, a itekako ga nađemo kada nam je nešto i neko bitan. Bez nekih ljudi jednostavno možemo, znamo živi su i zdravi i drago nam je da je tako, ali nemamo potrebu ni da se čujemo ni vidimo češće.
Kako rekoh baš je toplo, poskidao se svijet. Lako je muškarcima, na poslu i ne mogu u šorcevima pa su dole i dalje patike, cipele, pantalone, farmerke, samo gore majice ili košulje kratkih rukava. Ženama nije lako, izvadile ljetnju garderobu, lepršave haljine, sandale, a sve osim onih koje nisu koristile solarijum bijele ko sir. Dok većina crnaca ne voli svoju tamnu kožu bijelci se slomiše da nekako pocrne, pa makar i nazor. Što je najgore, više nam ni bijela koža nije lijepa nego nam ljepše i zdravije izgleda kada smo tamni.
Za one koji neće u solarij tu su i kreme za tamnjenje. Prije par godina i ja sam jednu nabavila i koristila prije nego sam i pročitala uputstvo. Pa ja sam bila šarena kao zebra, a uz sve to i dlanovi mi tamni. Užas, nisu se tu pokazali dobri ni svi gelovi za tuširanje, deterdženti za veš a ni za pločice i kadu, ribala sam dlanove i vimom i ništa, ne može se skinuti. Sve sam morala oblačiti sa dugim rukavima, a rukave mrzim i zimi a kamoli ljeti. Vjerovatno su malo usavršili te kreme, ali ne bih ja to više koristila nikada, neka prirodno crnim, a eto nam i jezera pa kad dođemo pola nogu i ruku nam bijeli a na vratu kao V izrez.
Moram ići, u po me priče prekidoše cccc, pa to nema smisla. Šta stignemo uraditi to će biti na vijestima.
