TUZLARIJE - TUZLA DANAS 12.12.2008.
Servisne informacije
... i malo tuzlarija
Evo nam i petka, umalo da bude trinaesti, a i bez tog famoznog broja nije neke ljepote. Među nama rečeno, ružan je pravo, a strancima nemoj ni o tome da se priča, nikada svoje ne treba napadati pa ni vrijeme. To mi je baš zanimljivo, kad neko sa strane priča protiv nekoga našeg, ili nečega što nam je srcu drago, i nek je sve u pravu, i nek priča i blažu verziju, uzalud mu, nama krivo, sve u nama kuha pa kad se više ne izdrži počne se braniti, dođe i do rasprave, svađe, a kod nekih bogme i tuče. A ako je taj što priča neko naš, domaći, pa kad počne kritika sve se može, može se i nadodavat da bude još gore nego što jeste. Ta subjektivnost je zaista nekada nevjerovatna, a kod mene je posebno izražena, nemoj ba da mi ko u šta moje takne pa da vidi šta je goropad.
Prije spavanja se čitaju razne gluposti, lako štivo, pa tako ja sinoć čitam da su kanibali u nekoj divljini, opet nekim istraživačima (ko će to sve pamtiti) rekli da su bijelci preslani. Mora da su nekog Tuzlaka pojeli, gluho bilo. Ne znam stvarno da se igdje kao kod nas jelo dosoljava prije nego se i proba. Recimo stignu ćevapi, većina prvo i posoli i pobiberi, soli nikada nije viška. Baš mi je drago da se ne sviđamo kanibalima, sad mogu rahat u divljine da putujem, samo da nađem termin između Živinica, Gračanice, Srebrenika, da ubacim i jedan skok do Nove Gvineje.
Neki dan hoće ruka pravo i ja u prodavnici dodirnem jedan kaput, sva sam se od ljepote razgalila tako je to neki divan materijal. Lijep i kroj, boja, sve po mom ukusu, onako uz tijelo ukrojeno, jedino mi se ne sviđa krzno na kragni, mislim, to ću da bacim. Jeste da mi je skup, 220 KM ali ide Nova godina pa već ja kontam kako ću da ga kupim sebi za poklon, kad ono kaput 2200 KM!! Da se meni to desilo jednom, mislim da se zeznem kod cijene i ne vidim zadnju nulu, pa hajde, ali meni se to stalno dešava. A krzno koje sam mislila baciti je od polarne lisice. I tako, ništa od mog kaputa, a i šta me briga za kaput, više me sekira osjećaj nakon što sam kaput obukla. Ništa drugo mi se više ne sviđa, diram sve sa dva prsta, kako da u mozgu uništim memorisanu finoću materijala. Kletva dabogda imao pa nemao govori o tome, grozna je. Najlakše je kad se živi tako da se i ne zna kako je negdje drugo, kako može biti, kad se to jednom proba nema mira u duši više. Nije lako živjeti u nekoj normalnoj zemlji, dobrog standarda pa doći ovdje, ne ide to više, sve u životu treba da ide stepenica po stepenica, bez preskakanja, i još važnije, bez vraćanja na niže stepenice.
Još da kažem da nam je federalnog zastupnika ganjala slovenačka policija jer je stavio minijaturnu bh zastavicu na kola, a to se ne smije. Pa vi vidite šta bi mi trebali sa tuđim zastavama od 3 metra koje se kod nas na svakom koraku mogu vidjeti.
S.M.
|
