23.01.2009. Servisne informacije ...i malo tuzlarija
Sve je mokro, kiša od jutros malo pada malo ne pada, bare su ogromne tako da ako idete gdje pješke bježite od ivica trotoara da ne vas ko ne okupa.
Imam puno posla a nemam kola, tačnije, imam ih ali ne mogu voziti, oduzeli mi vozačku na mjesec dana. Tužna sam kako samo ja mogu biti tužna kad mi nešto neko ne da ili oduzima.
Prije jedno sedam osam mjeseci, prekoračila sam dozvoljenu brzinu. Kriva sam 20%, traktor ispred mene je kriv 30% a ostalo je kriva ova država u kojoj na magistralnom putu mogu voziti traktor, volovska zaprega, hodati stada ovaca i ko god hoće. Em sam ja živčana, idem na more, em iza mene bibiču jer se vučem iza traktora pa ja onda njega preteknem, ubrzam, pa još malo ubrzam, i hop na policiju.
Čika policajac se pravo bio sažalio na moje tužne teleće poglede "nisam ja odavde – ništa ne znam", pa mi kaže kad nas radarska kontrola uhvati nema pomoći. U prevodu, da štelu ne tražim. Šta ću, pomirim se sa sudbinom i zaboravim na to dok mi ne stiže da platim 100 KM. Teška srca od usta odvojim da platim, opet zaboravim na tu cijelu epizodu kad jučer zvoni poštar i daje mi plavu kovertu. To je boja koja ne miriše na dobro, otvorim, kad imam šta i vidjeti. Te da se hitno javim, te ovo te ono, prebirem po glavi sve kontejnere, znakove, zidove koje sam slučajno udarala, mislim da nisam kojeg goluba, psa zakačila, šta ja znam, ne vjerujem sama sebi.
Dolazim tamo u CIPS, a onaj lik sa šaltera pita znam li šta sma uradila, ja kažem ne znam, nisam ja Titami, lažu sve. Kaže on imamo mi sve u kompjuteru, kad ono piše ja ta i ta, kćerka tog i tog (gori mi je taj „tog i tog“, jučer bio i kritikovao me) pa uradila to i to, pa me podsjete na traktor i put do mora.
Pravdam se ja da sam ja već platila kaznu, kažu, to je samo dio, traže mi dozvolu, ja je pokazujem ali iz moje ruke, a oni vuku sebi ja sebi, i na kraju uzeli je, i još dva kaznena boda u dozvolu će mi upisati. Neka su me kaznili, ako je takav propis ok je, sigurno je da će me idući put kazniti zbog spore vožnje toliko će me ova kazna opametiti ali moram da kažem da imam utisak da se na meni, i ovakvima kao ja, koji uglavnom i poštuju sva živa pravila za sve što postoje, oštre zubi jer mogu. Dok ja, sada kažnjenja, mašem iz taksija, pored mene furaju, voze pjani, prolaze kroz crveno, i prolaze nekažnjeno jer su iz grupe onih kojima se bolje ne zamjeriti.
Tužniji od mene samo je moj sin koji broji sitno do početka nastave. Škola počinje u ponedjeljak, hajde prosvjeto dosta je plandovanja, protegnite mi ovo dijete.
Naslov legendarnog filma kaže "Poštar uvijek zvoni dva puta", kod mene će moći da zvoni i 100 puta neću mu ja više otvoriti, on će meni plave kovertice donositi. Neka neka, pošto sam ja sad đak pješak ima danas da sebi kupim cipele.
Ma mislila sma ja i o problemima iz grada, zemlje i inostranstva, ali briga me sad za to.
Hvala vam što ste me saslušali, malo mi je laške, valjda mi neće šta tastaturi biti od ove vlage, sve mi suze kapaju po slovima, i onako su se sva izbrisala.
Puno pozdrava, primate li stoperke?
Evo jedne pjesme od Nine Badrić koja dolazi u Tuzlu 31. januara.
