TUZLARIJE - TUZLA DANAS 09.06.2006.
Skuplja pita nego tepsija
Bilo da hoćete da popravite auto, zub, televizor, ili bilo šta drugo, možete da birate između privatne i državne usluge.
Ako hoćete da vas neko fino primi, da se osjećate, ako ne kao čovjek onda bar kao mušterija, neko ko je živo biće, koje će neko dok govori u čemu je poblem i u oći gledati, onda se uglavnom bira privatnik.
E, sad, nije sve tako idealno kako se čini. Recimo odete u privatnu zubnu ordinaciju, ordinacije kojih bi se zubari sa zapada postidjeli, divne, velike ordinacije sa najsavremenijom opremom. Zakažete termin, stignete u određeno vrijeem, čekate par minuta a do tada listate časopise. Dođete zbog neke tačkice na zubu a onda ide priča da samo on može da spasi vaše zube. Usput će pomno da analizira svaki zub, zaključiti da treba promijeniti sve plombe, predložiti vam niz riješenja za zub koji je problematičan, zubno meso, bilo šta. Kada počne da buši tačkicu zbog koje ste došli, uskoro će vam biti jasno da će to da vas košta puno više nego što ste planirali. Čim odmakne bušilicu jezikom opipam rupu koja mi izgleda kao vulkanski krater i pitam se šta bi od one moje tačkice. Zbog jedne takve tačkice dala sam 60 KM, te on je našao još jednu tačkicu sa druge strane zuba, pa se to sad računa kao dvije plombe, te je radio neko poliranje, šta ja znam šta već, pa mi još gore napravio jer mi je taj zub bio upadljivo svjetliji i ljepši od drugih zuba, pa sam morala kod kuće da mu sa litrima kafe vraćam prirodnu boju. A recimo za isti zub, ako ste uredno predali knjižicu u Domu zdravlja, i čekali neka 3 sata, možete da izađete iz ordinacije a da niste ništa uradili, jer to je neka sitnica koju ne treba ni dirati, to je možda malo kamenca, nije karijes, ništa strašno, doviđenja doviđenja.
Ako popravljate auto, e to što sam se znala naplaćati, čujem neki šum, i plašljiva ja, da provjerim šta je odem odmah automehaničaru, onda ide „dijagnoza“ a kad vam račun ispostave ne možete sebi doći narednih mjesec dana, malo vam pomogne utješna priča da smo imali sreću što smo došli jer ko zna šta bi s nas bilo da nismo došli.
Naravno, ni ovo ne treba generalizovati, ima jako dobrih privatnika koji vas baš neće bez pardona oguliti, a i onih koji rade u državnom sektoru a gledaju vas kao ljudsko biće.
Sada važi mišljenje da ako hoćete poštenu uslugu idete privatniku, mada su se neki, što naš narod kaže, pravo pohasili, pretjerali i već počeli tjerati mušterije a kad se jednom otjeraju teško se poslije vraćaju.
Moj savjet za one koji idu nekome ko formira cijene kada vas vidi, vrlo poznatom odokativnom metodom, da se što lošije obuku, stil jadna - majko -svoja -nema - hljeba - da - jede, prije nego počne raditi prvo pitajete koliko će vas to zadovoljstvo koštati da ne bude skuplja pita nego tepsija.
S.M.
|
