TUZLARIJE - TUZLA DANAS 15.12.2006.
Pogled na Sjenjak
15.12.2006
Servisne informacije i malo tuzlarija
Po jednom nazovi termometaru u mojim kolima jutros je temperatura bila ispod nule bar 6 stepeni. Voda u flaši "Coca Cole" u kojoj je još od ljeta, jutros je bila zaleđena.
Važna novost je da danas počinju izlaziti "Cafe novine", novine koje izdaje Radio "Kamelon". Već smo ranije spominjali da su i Tuzlarije spremile gotovo cijelo godišnje štampano izdanje Tuzlarija, ali kako to obično biva, realizacija iz raznih, a najviše finansijskih razloga i ne ide lako. S obzirom da nam je poznato koliko rada ima iza pripreme jedne novine, želimo ekipi Kameleona iskreno čestitati na poduhvatu i poželjeti im sreću u radu.
Uz ovu, stvarno značajnu novost dodajmo i da se sutra otvara klizalište i prestaju redukcije vode (ovo je opet nezvanično).
Ako sjednete u jednu od bašta tuzlanskih kafića ili bilo gdje drugo odakle možete da posmatrate prolaznike, ne možete steći utisak da smo mi debela nacija, čak mi svi, više manje, izgledaju normalno. Ima nas svakakvih naravno, ali nema kod nas one „američke“ debljine.
A kad se malo analizira šta mi jedemo sve mi se čini da bi mi trebali biti deblji i od Amerikanaca. Kažu važan je doručak, a kod nas ili doručkuju ili ne doručkuju, a ako je ovo prvo, doručak su maslenjaci, uštipci, prženice, peku se jaja i slična jela, a uz to naravno idu kajmak, ajvar, sudžuka, sirevi i drugo. Neće niko uštipak sam jesti, mislim stvarno, na šta bi to i ličilo. Kajmak se može kupiti sa raznim postotkom masnoće a onaj od 12% nije ko onaj sa 35%, nekako vodenast pa se ne može ni namazati.
Kajmak je inače jelo, ili kako da ga nazovem, koje se kod nas jede sa svim i u svemu, ja mislim da se kajmak najviše prodaje po našim radnjama, kad nema kajmaka u frižideru pa džaba i ručak. Ne mogu bez njega ni čorbe, punjene paprike, sarma, pita, jaja, ja još samo da ga u grah stavim i u sve ide.
I sad, kad se malo razmisli da se ujutro tako dobro doručkuje, pa se i dobro ruča, a nema ručka bez hljeba, pa eto i pojake večere, neće se valjda gladno leći pa da se svašta ružno sanja, pa dnevno ko zna koliko kafa, a uz kafu čokolada ili keks, i to čokoladni, stvarno je čudno da nismo deblji od Amerikanaca. A kad smo kod keksa, one napolitanke sa limunom i narandžom se čuvaju za goste, nek se ljudi zaslade a čokoladne se odmah otvaraju pa kad se ne može više normalno jesti, odvajamo list po list keksa pa ližemo čokoladu.
Da ja nastavim o slatkišima, dovoljno je spomenuti baklavu i da se čovjek pita je li to neka žena izmislila da muža prije srce strefi ili je šta drugo u pitanju pa se u tepsiji baklave nađe kila šećera, oraha, tijesta, maslaca pa kad se pojede jedna nema onog „nešto mi pao šećer“ jedno mjesec dana.
U „bontonu“ nisu ni predvijdeli dio posvećen umakanju i lizanju jer valjda tim ljudima nije ni palo na pamet da je kod nas svijetu duša u nešto umakati. Recimo, peku se paprike, naravno za doručak, to je lakše jelo, pa pokajmači, a vruć hljeb, pa de ti sad malo ne umoči.
Neki dan u jednoj od ćevabžinica gdje ja volim zaviriti, čekam ja da mi donesu jednu malu reš s više luka i bez poljeva (probajte bez poljeva super su i takvi) i gledam naravno kako svijet drugi jede i koliko ima onih koji čekaju kao i ja, da znam kada ću doći na red, vidim čovjek jede ćevape sa viljuškom i nožem. Ja kad nisam pod sto pala od čuda i smijeha, nikad to još nisam vidjela. Fino čovjek sijeće ćevape kao šniclu, nožem preko lepine i ćevapa, pa šta mu se zadesi. Nije on garant iz Tuzle, pa nije ni prvo ono podigao lepinu da pogleda ćevape, pa ih posolio i pobiberio, vidio kakav je luk, ništa, samo on poče na svoj čudni načni jesti.
Nemam ja sad pojma šta sam htjela pisati, "udario petak u glavu". Evo dok ovo pišem 8 je sati a sigurna sam da se po kolektivima već smišlja šta će se naručiti za doručak. Fercera ona kućna dostava pravo, sad će burekčići ispod peke, ćevapi, dagare da mirišu, pa onda kafa uz čokoladu, pa bi onda bilo i fino malo prileći ali valja raditi.
Inače, u procesu sam obuke djeteta da jede za doručak one razne pahuljice, hoće on, nije da neće, kad mu kažem, hodiii mamaaaa da pahuljicaa, jede on a onda kaže, de mi mama napravi uštipke, ne mogu dijete ubijediti da je to doručak a ne neki slatkiš.
Eto dragi moji uživajte uz naša jela i našu pjesmu iz filma "Kod amidže Idriza", pozdravljam vas sve osim onih koji su juče pokupovali sve one male bureke pa ja morala sirnicu jesti.
S.M.
|
