10.02.2007. Servisne informacije ... i malo tuzlarija
U Tuzli pada kiša, vrijeme je stvarno bezveze, a valjda mi nećemo biti kao vrijeme. Nije ba lako u Tuzli biti, gdje god pogledaš nešto vidis što ti se ne sviđa. Čekam dan kada će u mojoj okolini svi namještaj promijeniti i stanove renovirati, da više ne bude kauča i fotelja pored kontejnera. Ako nije kauč jeste stari bojler, kada, nema šta nema, taman jedno odnesu eto novog kauča. Neki dan djeca stavila kauč i fotelje pa se igraju kao da su u nekoj dnevnoj sobi, igraju se „žena“ pa piju kobajagi kafu. Nadam se da se neki ne igraju mama i tata. Zato mi valjda ovdje više ljepotu cijenimo, jer nije baš česta, a vi se tamo po inostranstvu patite, oko vas sve lijepo pa onda i ne znate koliko vam je lijepo, nemate mjerila kao mi ovdje.
Skoro je na Forumu Tuzlarije bila tema “Kako prepoznati Tuzlaka“, raja svašta pisala, a jedan napisa da mu je neki Sarajlija rekao da mi sve kajmačimo.
Pa ja nešto mislim, dođe i meni nekad :), stvarno je tako, samo što sam ja dugo mislila da je to tako kod svih. Bez kajmaka i hljeba ništa ne može. Ove sad nove generacije se pomalo otimaju, uticaj zapada, šta li, pa vole kečap to nije normalno. Sva djeca uz sve kečap jedu a njihovi roditelji samo uz pizzu, a uz sve ostalo tu je kajmak.
Zar se bez njega mogu jesti pite, pogače, sarme, punjene paprike, salate, uštipci, krompir i bukvalno sve, zakon je taj kajmak. Ne znam je li to istina ali jedna od onih priča koje se godinama ponavljaju je baš i o kajmaku, pa kaže kako su Amerikanci vidjeli kod nekog Bosanca u koferu zdjele sa kajmakom, pa se čudili, otvarali, mirisali, provjeravali i na kraju zaključili da čovjek koristi puno kreme za ruke.
Ma nekako se nama taj svijet čudi stalno, biće da smo mi neki zanimljiv, za izučavanje narod, čudio se i Talijan kad su mu kod nas servirali pizzu napravljenu sa kečapom, šta zna on šta je pizza. Jesam načitana uličnih priča, nema šta.
Dijasporo draga, ja maslenjak s kajmakom za doručak imam, znam da vi to ne volite pa vam neće ni biti krivo.
Moram još koji narod spomenuti, kažu ako ne lažu da Francuzi ručaju u 12 sati. Pa šta će kad oni one voćne jogurte za doručak jedu, kod nas kad se najedu uštipaka ili pita, do 12 samo mogu da leže.
Ako sam vas rastužila sa pričom o maslenjaku evo i tužne pjesme od Keme, pa će minus i minus dati plus a vi svi biti veseli, ma čija sam ja ovako pametna HAHAHAHAHHAHAHA
