26.03.2007. Servisne informacije ... i malo tuzlarija
Još se nisam prilagodila evropskom vremenu, sve se mi njima prilagođavamo, trudimo da se približimo a što se više trudimo mi sve dalje. Ma šta nas briga, mi smo svakako srce Evrope, pa to njima krivo, hoće nas svi, te nas razvlače na sve strane.
U Tuzli je neko šućmurasto vrijeme, jutro je bilo sunčano a sada se već nešto naoblačilo. Kosti me ne bole, znači neće biti kiše a svi s niskim pritiskom će danas da piju džezve kafe da bi ikako funkcionisali. I ja sam u toj grupi, i upravo sam smirila drugu šoljicu. A zna se da je naša jedna šoljica, iliti fildžan šta ko voli, jača od one evropske šolje od dva deca.
S tim smo završili što se tiče pića a sada je na redu iće. Još ja nisam sebi došla da su jagode 10 KM, neka neka, sad sam se zainatila i odlučila sam da ih nikako ne kupujem, samo ću jesti one naše domaće tj. one s vikendice. Ko da sam ja željna jagoda, najela sam se ja njih kad je bila ona havarija u Černobilju kao nikad, bile nešto zabranjene, šta li, a ja jela i evo za sada kuc kuc, nema posljedica. Govorili su mi da ne valjaju ni zelene džanarike a šta oni znaju, džanarike jedino i valjaju zelene.
Hajde što ja samo o voću pišem, nego što meni padnu gluposti na pamet, pa tako neki dan hodam ulicom i odjednom mi pade na pamet MUŠMULA, toliko mi je to ime smiješno da sam jedva do kuće došla.
Eno vidjeli ste da smo bili na koncertu Leb i sol, a najsmješnije je što su koncerti odgođeni u Sarajevu i Mostaru. Tako da je naš grad zabilježen kao zadnji grad u kome je ova grupa svirala u ovom sastavu. Ma takvi smo mi Tuzlaci, s nama se lako dogovoriti, sa Sarajlijama išlo teže a mogu misliti sa Hercegovcima. Neka izvinu Hercegovci po mojoj familiji, to se ja šalim, volim ja sve što se Bosancima i Hercegovcima smatraju, a kad mi počnu vrdati, odmah bih ja njima ispisnicu iz državljanstava dala.
Kad smo kod kulturnih događaja da još kažem da je u toku TKT festival. Večeras je Zijah Sokolović. Neki dan Vlado Kerošević reče za njega da je to glumac koji je prevazišao naše okvire, pa tako da njegovi ljubitelji znaju da večeras nastupa sa svojom monodramom.
Na banderama, tj. rasvjetnim stubovima, zakačeni su plakati za Vašar u Mejdanu, koji će biti u aprilu. Baš me zanima hoću li ove godine otići, svaki put kažem neću i svaki put odem, i svaku put kažem, ako odem neću ništa kupiti, i kupim. Pa stvarno se stidim svoga karaktera. Zadnji put kupila zlatnu ribicu, pa je onda dijete kukalo da joj je dosadno pa joj kupili drugaricu, pa još jednu, pa ko ne valja troje u društvu pa kupimo još društva, pa im tijesno, kupuj novi akvarijum, kupuj kamenje i trave da se imaju oko čega ganjati, te im treba pumpica, hrana, nema šta nema. Samo ja mijenjala vodu, jer bože moj gdje će sin, da mi iz Udruženja za zaštitu djece kažu da iskorištavam i maltretiram dijete. Na kraju mama, tj. ja, sve fino odnesem u radnju i molila da prime nezbrinute ribice, i oni bili fini i uzeli a moj sin još vjeruje da ga one tamo čekaju i sve misle na njega, i da im je ljepše, a kada poželi da se vrate eto akvarijuma i novih ribica i njihove djece i unučadi, i kućnih ljubimaca i svega.
Toliko od mene za ovaj prvi radni dan, koji mi dođe k´o malj u glavu nekad.
Evo pjesme od Olivera, "Dobro jutro tugo", neće on biti tužan kada vidi koliko je zaradio od koncerta.
