19.05.2007. Servisne informacije ... i malo tuzlarija
Prvi dan vikenda, osvanuo je hladan i mokar, svega je sedam stepeni a prošli vikend je bilo preko 30. Smrzla sam se, ali nema veze, brzo se mi prilagodimo svim promjenama. Kiša trenutno ne pada ali sve su prilike da ima ona još šta da kaže u nastavku dana. Nije ni loše da nam pada kiša, samo da nema leda zbog voća i povrća, mada sada mnogi koriste staklenike i plastenike, pa se brže uzgoje a i zaštite razne povrtne sorte.
Ovaj čovjek na slici, sjedi po mojoj procjeni nekih 10 godina ispred Pošte. Baš planiram da malo s njim popričam, da vidim ko je čovjek pored kojeg svaki dan prođem. Neki mu nešto daju, puši, sjedi, nekad jede u ćevabdžinici gdje je nekad bio Škripi, i tako iz dana u dan. Prije par godina je tako ružno kašljao da sam mislila da zimu neće preživjeti, eli eto i dalje je tu, miran, mršav ... gleda prolaznike.
Loš dan pa mogu i o teškim temama u nadi da će minus i minus dati plus u vašem raspoloženju. Dakle, o čemu danas pišem? Usput da kažem da sam prije mrzila kada neko sam sebi postvlja pitanje, to je posebno bilo prisutno kod nekih profesora, sam postvi pitanje pa na njega odgovori.
A ja pišem o problemu sahranjivanja građana ovog grada (a i države). Na stranu što je sve manje ukopnih mjesta, nego su troškovi sahrane postali za mnoge jako skupi pa ljudi za života, uz ostale životne brige, brigu muče i sa mislima o svojoj smrti, da svojom sahranom ne bi opteretili užu i širu porodicu. Nije rijedak slučaj da se mora pomoći oko troškova sahrane, koji su kod nas oko 2500 KM a u Sarajevu 4000 KM. S tim što se treba i rezervisati mjesto ako neko ima želju da je bliže svojima, odnosno da je na groblju ili mezarju gdje mu se porodično ukopavaju.
Opštinari pokušavaju ovome stati na kraj pa se radi na tome da grobna mjesta budu besplatna. Problem o kojima mnogi ne razmišljaju su i ljudi za koje se nekada ne zna ni ko su ni šta su, koji se nađu mrvi na ulici a ne mogu se sahraniti jer i zato trebaju razni papiri i paprčići. Tako se planira napraviti jedno gradsko groblje gdje će se svi moći sahranjivati. Zaista, malo teška tema za vikend ali i ovome se nekada mora, da se malo zapitamo kome i zašto ide taj novac. Dosta je što nas rastužuju nove posmrtnice, pa da bar ljude oko tih praktičnih stvari manje boli glava. Neki dan sam sjedila sa bračnim parom, oboje u penziji, koji su sebi sve skupili, da ne bi djecu opteretili, pa me neka tuga uhvatila i od toga.
A sada idemo brzo na druge teme, idemo na muziku, pa kad imamo temperaturne šokove da imamo i ove tematske.
Ugodan vam dan, spavajte, jedite nešto lijepo, kupite nešto, ne radite niša što ne morate, mazite se sa djecom, ženom, mužem, smijite se i budite veseli.
Evo i pjesme, joj gledam kakve žena ima zube, je li moguće da su njeni?
