16.07.2007. Servisne informacije ... i malo tuzlarija
Evo prvog radnog dana, ja redovno pišem koji je dan, da imam uvodnu rečenicu a znam ja da vi to bolje znate od mene.
Imam jutrošnju sliku Audi salona, sigurno kola idu k´o halva, sve me strah da mi neće ona jedna "osmica" nestati, visok mi datum :). Lijepa trava ali su morali neki da se nađu da bace koju flašu i pokvare mi pogled. Inače, Jala ovih dana širi svoje poznate mirise, da se čudim kako tu uopšte trava i raste.
DakleM, dan je takav da će radni narod teško šta raditi. Treba nama ko u Italiji uvesti kolektivni godišnji odmor, samo da nam traje dva mjeseca. Joj, prije je bilo fino doći na more kada stignu, nama tada susjedi, iz Italije. Ali ništa od tih godišnjih, da ne maštam džaba, valja pregurati ovu vrućinu. Sve više naroda ugrađuje klimu, ništa oni ne gledaju Nacionalnu geografiju, pa ih nije briga kako to utiče na globalno zagrijavanje.
Ne znam je li zbog vrućine ili je svijetu svega na vrh glave ali nekako kao da su nam refleksi otupjeli. Neku noć se ovdje u mom komšiliku aktivirao nekome alarm na automobilu. Zvuk je bio nevjerovatan, visoki piskutavi ton koji para uši. Mogli bi ga komotno koristiti za mučenje ljudi. To je trajalo gotovo puna tri sata da niko nije reagovao, svi, pa i ja, čekali smo hoće li više neko nešto uradili. Tako je to, šta god se desi misliš, ma hajde nije to moja briga, policija patrolira po gradu, ali nije ni njima do «prljanja ruku» za sve. A ovo sa alarmima, brate dragi podese ih da se aktiviraju ako mačka prođe, a mačaka bog dao na sve strane, posebno malih mačića. Taman su od februarskog zavijanja prispjele nove mačije kontejnerske nade.
Ne znam šta je gore stanovati malo izolovano od glavnih saobraćajnica ili uz nju, pa se sve vidi i čuje. Dočekam i komunalce i poštare, dostave hrane i sve drugo, i toliko se čovjek navikne na tu buku da mu smeta tišina.
Ponedjeljak je dan za zagrijavanje, tek će se sutra i u srijedu zakuhati sa događajima a do tada uživajmo u pomalo dosadnom uvodnom danu u radnu sedmicu.
Rashlađujte se, pijte čaj, to mi je najsmješnjie kad čujem, znam da je efikasno ali meni je vruće kad mi neko kaže čaj a kamoli da ga popijem, za mene je tekućina samo kad se mora.
Evo domaće muzike, Crvena jabuka i "Tvojim željama vođen ..... jesi li željama vođen, ove ruke što me miluju su hladne, oči gladne, više ne poznajem taj lik, i taj to nije ljubav već samo jeftini trik ...." tako to pjeva Žera, čovjek najtužnioje face i najružnije frizure koju uporno nosi kao i "stake". Nakon što je poginuo Zijo mislila sam da ta grupa nikada više neće valjati ali eto, sa mijenjnjem postave opstadoše do danas.
