TUZLARIJE - D O S J E

27.01.2011.
Održana Javna rasprava o Strategiji razvoja nauke u FBiH


Federalno ministarstvo obrazovanja i nauke u saradnji s Rektoratom Univerziteta u Tuzli je danas, 27. januara 2011. god., organizovalo drugu javnu raspravu o nacrtu Strategije razvoja nauke u Federaciji BiH za period 2011.- 2021. godina. Riječ je o strateškom dokumentu koji ima ključni značaj za razvoj nauke i naučnoistraživačkog rada u Federaciji BiH u narednom desetogodišnjem periodu, a čiju izradu je iniciralo, organizovalo i finansiralo Federalno ministarstvo obrazovanja i nauke. U izradi Strategije učestvovao je tim eminentnih bosanskohercegovačkih stručnjaka iz različitih naučnih oblasti, dok je projektni zadatak pripremio Savjet za nauku tog ministarstva.



Učesnici javne rasprave su bili akademik Božidar Matić i voditelj/koordinator projekta, te član tima eksperata za izradu nacrta Strategije Izudin Kešetović, član Savjeta za nauku Federalnog ministarstva obrazovanja i nauke Izet Žigić, pomoćnik ministra u Sektoru za visoko obrazovanje, nauku i tehnologiju Federalnog ministarstva obrazovanja i nauke Jasmin Branković, članovi akademske i naučne zajednice, te predstavnici državnih institucija, udruženja i privrede.

Učesnicima skupa u ime organizatora obratio se i javnu raspravu otvorio rektor Univerziteta u Tuzli, prof. dr. Enver Halilović.
Pomoćnik ministra u Sektoru za visoko obrazovanje, nauku i tehnologiju Federalnog ministarstva obrazovanja i nauke Jasmin Branković je istakao kako teče prva faza aktivnosti, a to je izrada nacrta Strategije. Druga faza aktivnosti je da Vlada Federacije Bosne i Hercegovine prihvati Strategiju, a treća faza bi bila implementacija Strategije razvoja nauke u Federaciji BiH za period 2011.- 2021. godinu i Akcionog plana za realizaciju Strategije razvoja nauke u Federaciji BiH.



Akademik Božidar Matić je u svom izlaganju obrazložio pitanje finansiranja naučnoistraživačkog rada na nivou Federacije BiH i kantona, koje je uvršteno u Akcionom planu za realizaciju Strategije razvoja nauke u Federaciji BiH.

Vlada Federacije BiH zajedno sa kantonima bi trebala da ulaže u naučnoistraživački rad 2% od bruto društvenog proizvoda iz raznih izvora finansiranja. Trenutno, Federacija BiH ulaže 43 puta manje za finansiranje nauke. Tuzlanski kanton predstavlja 9.5% fiskalne snage, što znači da bi Tuzlanski kanton trebao izdvojiti 18 miliona KM za istraživanje i razvoj.

– Ključ fiskalne snage je rješenje za finansiranje naučnoistraživačkog rada i razvoja. Svaki subjekat fiskalne snage treba da oformi fond za nauku - na kantonalnom, državnom i federalnom nivou. Ko troši naša sredstva je pitanje koje bi trebala postaviti akademska zajednica i predstavnici sindikata visokog obrazovanja, podcrtao je akademik Matić u svom izlaganju.



Također, veliki značaj za razvoj naučnoistraživačkog rada je i obezbjeđivanje pristupa studentima i nastavnom osoblju univerziteta svjetskim bazama podataka i naučnim elektronskim časopisima. Akademik Matić je istakao kako je za te namjene, Vlada Federacije BiH izdvojila 300.000 KM, preko Nacionalne i univerzitetske biblioteke ostvarila pristup pet svjetskih baza podataka, te univerzitetima Federacije BiH omogućila pristup tim bazama. Zatim, izgradnja istraživačkih centara pri preduzećima ili instituta kao nosioca razvoja naučnoistraživačkog rada, uključivanje mladih u mlade istraživače u projektima, kao i izvođenje 440 doktora nauka godišnje na nivou Federacije su bitne i neophodne karike u razvoju nauke.
Prisutnima su se obratili i gosp. Izet Žigić i gosp. Izudin Kešetović i uputili posebne čestitke gosp. Domazetu i gosp. Matiću za poglavlja koja su obrađivali u Strategiji i zahvalili se Ministrici Federalnog ministarstva za obrazovanje i nauku na izdvojenim sredstvima za izradu ove strategije.

Gosp. Izudin Kešetović je dao kratak osvrt na način finansiranja naučnoistraživačkog rada i iznio da je fiskalno finansiranje rješenje za nosioce vlasti i da iz racionalne upotrebe dobijenih finansijskih sredstava treba izvući sredstva za naučnoistraživački rad. Također je istakao da bi koncept trezorskog poslovanja bio rješenje za finansiranje visokog obrazovanja.

U javnoj raspravi učešće su uzeli i profesori, članovi akademske i naučne zajednice, te predstavnici državnih institucija, udruženja i privrede.

- Vjerujem da smo na Univerzitetu dobili nove poticaje za razmišljanje za unapređenje naučnoistraživačkog rada. Univerzitet vlastitim sredstvima učestvuje u finansiranju naučnoistraživačkog rada, magistrata i doktorata i nastavićemo i ubuduće tako, rekao je Rektor Univerziteta u Tuzli, prof.dr. Enver Halilović.


Služba odnosa sa javnošću

Priredio(la):