TUZLARIJE - D O S J E

23.01.2015.
CCI: Privreda opterećena sa 400 parafiskalnih nameta
Tuzlarije


Centri civilnih inicijativa (CCI) procjenjuju da u Bosni i Hercegovini ima oko 400 parafiskalnih nameta na svim nivoima vlasti koji opterećuju privredu, a samim tim i usporavaju ekonomski rast, otvaranje novih radnih mjesta i priliv investicija.

Projekt-menadžer CCI-a Adis Arapović izjavio je jučer na konferenciji za novinare u Sarajevu da se od bh. privrede godišnje naplati između 500 miliona i milijardu KM po osnovu parafiskalnih nameta, a da se zauzvrat od države dobije malo ili ništa.

“Uz manje razlike po entitetima, opterećenje poslodavaca i rada iznosi oko 70 posto, tako da poslodavac na svaku isplaćenu jednu marku radniku, državi mora platiti 70 feninga. Ukoliko na to dodamo i parafiskalne namete, uz manje razlike među entitetima, kantonima i općinama, poslodavac mora platiti i do 90 feninga na isplaćenu jednu marku. To za posljedicu ima da poslodavac plaća mnogo, a radnik prima malo”, rekao je Arapović.

Da bi poslovale u okvirima propisa, firme se moraju pridržavati oko 20 zakona vezanih za fiskalna i parafiskalna davanja, te više od 30 zakona koji propisuju kaznene odredbe. Tokom godine su u obavezi na razne adrese predati oko 150 različitih prijava i obrazaca.

CCI je u saradnji s entitetskim udruženjima poslodavaca proveo anketiranje nekoliko stotina privrednih subjekata i pokušao odgovoriti na pitanje koji parafiskalni nameti najviše opterećuju poslovanje firmi u Bosni i Hercegovini. Rezultati pokazuju da su među njima članarina turističkoj zajednici, naknada za općekorisnu funkciju šuma, opća vodna naknada, notarska ovjera akata i drugo.

Arapović je istaknuo da ne postoji precizan registar parafiskalnih nameta po nivoima vlasti u Bosni i Hercegovini, te da se on treba uspostaviti, kao i da treba donijeti moratorij na nove parafiskalne namete.

“Od novih vlada i parlamenata očekujemo da u vrh prioriteta svoje ekonomske, pa i socijalne politike, uvrste redukciju i racionalizaciju parafiskalnih nameta”, zaključio je Arapović.

Ulična akcija “Manje parafiskalnih nameta – više ekonomskog rasta”

U organizaciji CCI-ja, u Sarajevu je jučer upriličena ulična akcija pod nazivom “Manje parafiskalnih nameta – više ekonomskog rasta”.

Kampanja je pokrenuta radi identifikacije ključnih mjera unapređenja poslovnog ambijenta u Bosni i Hercegovini u segmentu parafiskalnih nameta.

Poslije Sarajeva, ulične akcije bit će organizirane u Mostaru, Banjoj Luci i Bijeljini.

U svakom gradu će biti podijeljeno oko hiljadu reklamnih materijala, koji sadrže osnovne informacije o parafiskalnim nametima i preporuke šta građani trebaju tražiti od novoizabranih vlasti.

Parafiskalni nameti su različite vrste naknada koje propisuje država, a koje plaćaju firme, odnosno privredni subjekti i građani. Te naknade predstavljaju parafiskalni ili neporeski izvor prihoda države, koje privreda i građani plaćaju za korištenje dobara od općeg interesa kao što su vode, šume, rudno blago i drugi resursi, pojašnjavaju u CCI-ju.

Svrha parafiskalnih nameta, kako navode, nije da se puni javni budžet nego da se zauzvrat dobije kvalitet nekog javnog dobra ili javne usluge.

Priredio(la): BHRT