TUZLARIJE - D O S J E

24.07.2015.
Avionski saobraćaj:
Ima li mogućnosti za rad dva sabirna kargo centra u BiH?
Tuzlarije

Aerodrom "Tuzla"


Ima li mogućnosti za rad dva sabirna kargo centra u BiH? Pitanje je jednostavno, odgovor još jednostavniji. Nema. Nema ni za jedan zasnovan na domaćem izvozu, a za takvu tvrdnju nije potrebna nikakva skupa studija. Domaća privreda, koja je sve samo nije izvozno orjentisana, nema potencijal ni u promilima za razvoj kargo saobraćaja, pa ipak, već nekoliko godina i Tuzla i Banja Luka pričaju baš o njemu kao razvojnoj mogućnosti svojih aerodroma.

Naravno, priča im nije koordinirana jer Država nam, ovakva kakva je, nema zajedničku strategiju ni u jednoj oblasti pa je normalno da su i aerodromi konkurencija jedni drugima, i u putničkom i u teretnom saobraćaju.

Tuzlarije
Aerodrom Banja Luka
Igrom slučaja, a moguće je i nečijom namjerom, Banja Luka je dobila i iskoristila mogućnost da napravi značajniji iskorak u avionskom prevozu tereta. Turska je odredila kvotu od 15.000 tona za uvoz junećeg mesa iz BiH bez carinjenja, naši proizvođači su našli interes u tom poslu korištenjem avionskog prevoza, Tuzla nema ali Banja Luka ima proglašen granični prelaz za promet roba koje podliježu veterinarskim i fitosanitarnim inspekcijskim kontroloma, i posao je krenuo. Od novembra 2014. je preko aerodroma Banja Luka izvezeno više od 3.000 tona junećeg mesa, a upravi aerodroma, koji inače bilježi slabe rezultate u putničkom saobraćaju, porasli su apetiti u kargo saobraćaju, te najavljuju izgradnju sabirnog kargo centra.

Objektivno, u ovom trenutku Banja Luka je u velikoj prednosti kada se radi o kargo prevozu i postavlja se pitanje ima li smisla raditi na razvoju kargo saobraćaja na tuzlanskom aerodromu. Ima, ali se treba okrenuti realnim mogućnostima što znači da se ne treba zavaravati pričom da je Tuzlanski kanton jedan od najjačih privrednih kantona kada za razvoj kargo saobraćaja ne bi bilo dovoljno ni da se sva sadašnja bh. privreda okrene prema tuzlanskom aerodromu. Već smo o tome pisali prije par godina, nije se ništa promijenilo pa ponovimo.

Za razvoj kargo saobraćaja jedina šansa su stranci. I to ne bilo kakvi. Interes za razvoj kargo saobraćaja u našoj zemlji mogu imati jedino daleke zemlje sa jakim izvozom prema Evropi, i to samo onih roba čiji je pretovar i skladištenje na evropskim aerodromima preskupo. Aerodrom "Tuzla" ima i dodatni problem, katastrofalan drumski i željeznički saobraćaj zbog kojeg niko neće robu dopremati do našeg aerodroma i onda je zemaljskim saobraćajem razvoziti dalje, pri čemu ima još jednu prepreku, granicu prema EU.

Sve to strahovito sužava krug potencijalnih kandidata, ne na države ili regije, već isključivo na avio kompanije koje bi našle nekakvu računicu da im Tuzla (ili Banja Luka) budu neka vrsta sabirnog centra iz kojeg bi robu, opet avionima, razvozili dalje po Evropi. Ako takav prevoznik postoji sumnjamo da će se sam javiti s obzirom na situaciju u našoj zemlji. Zato ga treba tražiti, naći i ponuditi mu sve što drugi ne mogu. Zarada, bar u prvim godinama, ne bi trebala biti u prvom planu. I poslovanje na nuli, bez gubitaka, odlično je ako će proširiti mogućnost za nova radna mjesta i poslove.


Ako bi se sutra i pojavila takva kompanija pitanje je šta bi joj se moglo ponuditi osim planova na papiru. Ono osnovno, imovinsko pravni odnosi, koliko je poznato, nisu rješeni sa Oružanim snagama BiH.

S druge strane, putnički saobraćaj na Aerodromu "Tuzla" razvija se velikom brzinom a ono što mu treba, a treba i kargo saobraćaju, jeste puno bolja cestovna veza. Tuzla je svakako ostala cestovno izolovana zahvaljujući politici Federacije BiH, o auto putevima možemo samo da sanjamo ali možemo i moramo zahtjevati od federalnih vlasti da barem revitalizira osnovne putne pravce uključujući i one prema aerodromu.

A.M.

Priredio(la):