TUZLARIJE - SHOWBUSINESSVlatko Stefanovski, jedinstveni kompozitor i vrhunski gitarista ˝Izgubio sam iluziju da ću biti svetska zvezda˝ Šejla Ibrić Vlatko Stefanovski je jedan od najboljih gitarista bivše Jugoslavije. Tvorac je prepoznatljive muzičke forme, balkanske mješavine rokenrola i pažljivo odabrane tradicionalne muzike. On je jedinstveni kompozitor, koji je svoj život posvetio samo jednom instrumentu - gitari. Sedamdesetih godina prošlog stoljeća osnovao je sada legendu makedonske scene - bend ˝Leb i sol˝, a u njegovoj bogatoj biografiji stoje saradnje s brojnim muzičkim sastavima, teatrima s kojima je po cijelom svijetu promovisao muziku mira i tradicije. Danas Stefanovski iza sebe ima 24 albuma i od muzike se zasigurno još neće oprostiti. BIOGRAFIJA Vlatko Stefanovski je rođen u Prilepu u Makedoniji. Odrastao je u glumačkoj porodici, u kojoj se, kako sam kaže, često miješala fikcija i realnost. ˝Moji su bili stalno u pozorištu, a mene je, koliko se sećam, u ranim danima čuvala baba. Roditelji su često dolazili... Ok, imao sam dovoljno ljubavi i pažnje od njih, ali često je dom bio scena i stvari su prelivale... Replike iz predstave su se prelivale u kući i obrnuto. U svakom slučaju bilo je zanimljivo, zato što su gosti koji bi dolazili bili zanimljivi ljudi. Dolazili su neki umetnici, glumci, slikari, neki operski pevači. Bilo je šareno društvo i kao klinac sam imao izoštrenu moć zapažanja˝, priča Stefanovski, dodajući da su njegovi roditelji bili ˝socijalistički˝ glumci. ˝Nije bilo glamura kao danas. Nije bilo kavijara i šampanjca u dovoljnim količinama, ali je bila druga vrsta topline, druga vrsta dizajna života˝, objašnjava Stefanovski. Za njega je muzika vrh svih umjetnosti. Kaže da je to razlog zbog kojeg nije svoj život, kao i njegovi roditelji, posvetio teatru. ˝Teatar je ograničen tehnologijom, ograničen rediteljima, režiserima, koreografima, scenografima, a muziku možeš sam raditi. Možeš uzeti gitaru i svirati, pisati pesme i ne treba ti niko. Zato je većina glumaca, koji ne igraju glavne uloge, frustrirana. Sede u tim pozorišnim bifeima i postaju alkoholičari˝, smatra Vlatko. Gitaru je počeo svirati u svojoj trinaestoj godini. ˝Moj brat je pet godina stariji od mene i on je slušao zanimljivu muzike. Tada je bio bum ´Beatlesa´, ´Rolling Stonesa´, pop i rok muzike. Negde krajem šezdesetih godina i ja sam kao klinac bio opčinjen tom muzikom. I onda je bio logični sled da se dohvatim gitare. Imao sam sreću što je moj brat donosio kući dobru muziku. Uz njega sam se upoznao s Bobom Dilanom, ´Rolling Stonesima´, ´Beatlesima´, ´Creamom´, grupom ˝Who˝, zatim onom britanskom džez scenom, tako da sam imao finu podlogu i baš sam odrastao slušajući odličnu muziku, muziku koja je i danas relevantna i koja nešto znači u istoriji roka˝, kaže Stefanovski. ˝LEB I SOL˝ Kao stariji tinejdžer, 1976. godine, osnovao je grupu ˝Leb i sol˝. Sjeća se da je cijela priča spontano krenula. ˝Nije to bila svesna odluka. To je bila svest o tome da je ne samo rokenrol značajan i važan, nego da je muzika oko nas isto tako bitna, puna emocija, da je zanimljiva i u muzičkom smislu, da ima izvanredne ritmove, melodije prekrasne. Ima puno bluza u sebi, sete, tuge, melanholije... Onda smo samo preveli tu muziku na neki novi način. Samo smo je stavili u neku novu formu. Na električan način smo počeli to da sviramo˝, priča Stefanovski. Sjeća se prvih nastupa s grupom ˝Leb i sol˝, uzbuđenja i treme, strasti prema muzici i instrumentima. ˝Prvi naši nastupi su bili u gimnaziji na igrankama. Sećam se - bili smo jako uzbuđeni. Imali smo strašnu tremu, nismo spavali noćima. Tada nam je uspeh bio manje važan. U principu, uspeh je nešto što dođe kasnije, ali uzbuđenje je bilo ogromno i strast prema muzici, instrumentima. Nije bilo dovoljno dobrih gitara, ni pojačala u to vreme. Ničeg nije bilo. Ili, ako je bilo, onda je strašno teško bilo nabaviti to, nabaviti iz Londona, pa uvesti, pa platiti carinu. O tim mojim putovanjima po dobar instrument mogu napisati knjige˝, kaže Stefanovski, dodajući da su to bile neviđene avanture. ˝Recimo, kupite kartu, sednete u voz i za London... Tri dana jahanja... Deset sendviča i stigneš u London, ono - ne ličiš na sebe. Oni carinici te pretresaju, misle da si neki diler, neki švercer. I kad uđeš u London misliš da si na drugoj planeti. Kupiš gitaru i vratiš se nazad. Ma, to su bile avanture, stvarno. I onda dođeš s gitarom i osećaš se kao da si doneo kamen s Meseca. To su bila strašna uzbuđenja, to je pravi period. Danas klinci sve rano dobijaju, mislim sve dobijaju ili na vreme ili pre vremena, a mi smo stvari koje smo želeli da imamo uvek dobijali kasnije˝, objašnjava Vlatko. OD SARAJEVA DO SARAJEVA Spletom okolnosti Vlatko je prije deset godina počeo samostalnu karijeru. ˝Sve je krenulo s projektom koji je bio usko vezan za Sarajevo. Radio sam muziku za jednu pozorišnu predstavu koja je išla u Amsterdam. Zvala se Sarajevo. Taj tekst je napisao moj brat Goran Stefanovski, a režirao je Slobodan Unkovski, čuveni reditelj iz Makedonije. Imao sam potrebu da to objavim na jednom CD-u, a prihod je išao u humanitarne svrhe. Sva sredstva su uplaćena na račun UNICEF-a, u korist djece bez roditelja. Jednostavno sam osjetio potrebu da uradim nešto - ne za sebe, nego za šire društvo˝, objašnjava Stefanovski, upoređujući nekadašnju i sadašnju sarajevsku rokenrol scenu. ˝Puno stvari se desilo. Danas da stignem do Sarajeva treba mi da dva puta izvadim pasoš, da pređem, ne samo fizičke barijere, već i političke. Znači, moraš da pokažeš pasoš. Ranije se išlo bez pasoša, a teritorija je bila veća. Uticaj Sarajeva na kompletnu rokenrol scenu je bio veliki. Veliki bendovi su dolazili iz Sarajeva, počevši i završivši s ´Bijelim dugmetom´. Oni su bili trendseteri. Oni su pokazivali i krčili put. Moram odati priznanje njima jer su oni prvi kupili veliki razglas, svetla. Izgledali su kao pravi rok bend. Nametnuli su standarde. Išli su u London da snimaju. Malo su se trgnuli da naprave nešto više od drugih i automatski su pokazivali put drugim bendovima. Neki su ih klonirali, nepotrebno ih kopirali˝, priča Stefanovski. Kaže da mu sada ništa ne nedostaje, ali da ga ipak nerviraju nova geopolitička kretanja, odnos Evropa - Balkan. ˝Ta izolacija prema Balkanu i ta nedostupnost do pravih izvora, biznisa, to me malo nervira. Izgubio sam iluziju da ću jednog dana biti velika svetska zvezda, da ću biti ravnopravan s Britni Spirs. Šalim se. Ali, nema više toga. Čovek se mora pomiriti. Dajte mi otvoren Balkan i meni ništa drugo ne treba. Dobro, uslovno govoreći, ograničiću se od Istanbula do Beča˝, objašnjava Stefanovski. Danas Vlatko svira u triju koji čine Miroslam Tadić i Teodosije Spasov. Izdali su tri albuma, a posljednji ˝Treta majka˝ još promovišu. ˝Na njemu imamo desetak novih stvari. Imamo jednog novog muzičara, Teodosije Spasov iz Bugarske. Kavaldžija, fantastičan muzičar. Napravili smo turneju. Nažalost, nismo našli izdavača i promotere koji bi organizovali veći koncert u BiH. Sigurno je jedino da ćemo sviraćemo 2. i 3. decembra u ´Colesseumu´ u Sarajevu. Već smo zakazali nastupe i jako se radujem˝, kaže Stefanovski. Razmišlja da uskoro izdala solo gitarski album. ˝Komponujem. Neke svoje stvari pravim i razmišljam u kakvoj formaciji sve to da osmislim. To može biti s velikim ili manjim orkestrom, a razmišljam o jednom gitarskom solo albumu. Sam, sam, sam... A i razmišljam o nastupu sa simfonijskim orkestrom. U nekoliko pravaca idu moja razmišljanja˝, završava Stefanovski. Kćerka Ana će biti naučnik S porodicom Vlatko živi u selu Bardovci nadomak Skoplja. ˝Živim u apsolutnoj, totalnoj personali. U jednom miru, tišini. Dišem čisti vazduh. Ima i tu malo vožnje. Razvozim decu po obdaništima i školama, onda ih sakupljam nazad, ali život van grada je super. Imam kćerku od 16 godina, zove se Ana, i petogodišnjeg sina Jana. Ana je išla u hor i malo svirala pijano, ali je prvo to napustila. Otišla je svojim putem. Ona voli jezike, španski i engleski dobro govori, ima sve petice u školi. Ona će biti neki naučnik. Mislim da će lako fakultet završiti. Tako mi deluje. Ambiciozna, zgodna i lepa mlada žena.˝ Saradnja s Džibonijem Vlatko Stefanovski već treći put gostuje na albumu Splićanina Džibonija. ˝Džibonijev novi album se upravo krčka. Narednih nekoliko dana provest ću u Splitu da snimam gitare za njega. On je dobar saradnik. Sve je počelo kada me jednostavno pozvao da radimo zajedno. Nisam prije toga znao za njega, pa mi je dao neku svoju muziku koja i nije bila nešto posebno. Ono - neki njegovi stari albumi su zvučali dosta lokalno. Zatim se on otvorio i počeo da poziva elitne muzičare i postao je jako dobar. Imao sam sreću da budem u tom društvu. Čuo sam četiri stvari s njegovog novoga albuma. Nisu do kraja definisani ni tekstovi, ni aranžmani. Sve se to još krčka, pa ne mogu ništa reći.˝(Nezavisne) Priredio(la): S.M. |