TUZLARIJE - KULTURA

23.03.2016.
Jovan Divjak: Mladić je rekao Karadžiću 1992. ako bude želio raditi tako kako misli, to znači genocid
Penzionisani general Armije Bosne i Hercegovine Jovan Divjak u razgovoru za Anadolu Agency (AA) rekao je kako "s pravom očekuje da Haški tribunal, zbog onoga što se dešavalo na prostorima Bosne i Hercegovine u periodu od 1992. do 1995. godine, osudi bivšeg predsjednika SDS-a i RS-a Radovana Karadžića".

Tuzlarije


"Naravno, očekujem to, s pravom, i to je moje mišljenje. Ono što je pozitivno u odnosu na Karadžića jeste da je proširena prvobitna sumnja, optužba, i da to više nije Srebrenica, nego je to i Zvornik, Prijedor, to je Ključ, Sanski Most gde su počinjeni zločini. Znači, očekujem tu odgovornost zbog onog što se desilo, na šta je ukazivao i Tadeusz Mazowiecki, specijalni izvjestilac UN-a o stanju ljudskih prava na prostorima bivše Jugoslavije, kojem je krajem prošle sedmice bilo posvećeno veče gde je bio prikazan jedan dokumentarni film, a to je da je učinjen zločin genocida u toku rata 1992.-1995. godine", naveo je Divjak.

General Divjak kaže, kako se nasreću, Radovanu Karadžiću nije ostvarila prijetnja, odnosno ideja izrečena krajem 1991. godine u sali Skupštine Bosne i Hercegovine "da će to biti autostrada smrti, da će nestati jedan narod".

Propast procesa protiv Srbije

"To je ono kada govorim o Karadžiću. Međutim, nažalost, on je imao partnere o nekakvoj viziji BiH i Jugoslavije. Nije bio sam, ali jednog momenta iz te politike koja se provodila na prostorima bivše Jugoslavije, politike koju je s jedne strane vodio Karadžić i Slobodan Milošević, a s druge strane Franjo Tuđman, mislim da je on pomalo izleteo iz toga. Vodio je onu politiku koja je išla zaista na njegovu ideju da Sarajevo treba uzeti za sedam dana, a Bosnu i Hercegovinu za mesec dana. U julu 1992. JNA sa vojskom RS-a i onoj u Hrvatskoj kontrolisala je oko 60 posto teritorije BiH", navodi Divjak.

Ističe da u toj globalnoj ratnoj situaciji na prostoru bivše Jugoslavije, kada su pokušali Karadžića da uvedu malo u odnose i poštovanje odluka, a "činili su to tada iz Beograda", on je, veli Divjak, odbijao sporazume: Vance-Owenov plan, ali i druge planove.

"Tako da je jednog momenta iskočio iz te vizije kako treba da bude stanje na prostoru Jugoslavije. Niko drugi nije posebno uticao na njega. Samo iznosim primer da je čak i Ratko Mladić, koji će, naravno, i sam zasluženo dobiti kaznu zbog onog što je radio, jednog momenta rekao: ako mislite to tako da uradite, ovo će biti genocid. Dakle, upozorio je. Mladić je to već negde 1992. rekao. Mislim da su to dosta bile i individualne želje, vizije, da jedan narod u BiH, eto, može da postavi pod svoju komandu one druge i da ne prihvate ponude Evropske zajednice, ponude Organizacije Ujedinjenih nacija. A, inače, sve rezolucije koje su tokom rata 1992.-1995. godine bile, nikada nisu rekle da je to agresija. Uvek su govorili o sukobu strana", navodi general Divjak.

Smatra da, nažalost, i bh. strana "nije dovoljno ubedljivo, argumentovano istupila u svojoj žalbi protiv Srbije u Haagu, tako da je ona propala".

"Žalba je propala iz prostog razloga zato što su proces vodili amateri. Vi pratite tu situaciju i znate, najneshvatljivije je da mi nikakvog živog svedoka nismo imali tada. Sveli smo se na papire i, naravno, propali. Kada govorim vezano za Karadžića, za Mladića i o stanju na prostoru bivše Jugoslavije, neshvatljivo mi je - zato što kao opet nije bilo dovoljno argumenata - da generali Ante Gotovina i Momčilo Perišić budu oslobođeni, a oni su nosioci onoga što se dešavalo i u agresiji na Bosnu i Hercegovinu. U genocidu na BiH učestvovao je Perišić. A, i ono što je Gotovina uradio u Hrvatskoj, ali i delom u BiH je vidljivo", smatra Divjak.

Međutim, smatra kako "moramo biti zadovoljni". Kaže, pročitao je i da je Serge Brammertz, glavni tužilac Haškog tribunala, veoma zadovoljan te da je naveo da su uspjeli da se najodgovorniji za ratove na prostoru bivše Jugoslavije nađu u Haagu i da će doživjeti ono što zaslužuju.

Tuzlarije


Osuđenicima trebalo zabraniti društvene aktivnosti

Smatra da se ni nakon presude Radovanu Karadžiću neće ništa značajno promijeniti iz prostog razloga što je to već "prežvakana" priča, što se pokazalo i u prethodnih petnaest godina presuđivanja, i oko Srebrenice, Prijedora i drugih mjesta gdje se desio zločin.

"Promena neće biti iz prostog razloga što kada neko odsluži svoj ratni zatvor - slobodan je. Vezujem to i za Biljanu Plavšić koja je govorila o tome da treba jedan narod, odnosno kao Bošnjaci nisu svoji, autohtoni. Isto kako je gospodin (Alija) Izetbegović za svoga kolegu (Momčila Krajišnika) rekao da će se sa njim jako lako dogovoriti, kada mu je Richard Holbrooke predlagao da se ukine SDS. On, Krajišnik, je sada slobodan. Znači, nešto do sada nije uredu što se tiče Haga. Nisu do kraja odlučili da ti ljudi posle odsluženog svoga roka ne mogu da se angažuju u politici, da se ne mogu držati u društvenim aktivnostima. Svedoci smo da kada je Dario Kordić došao, da su ga dočekali zvaničnici HDZ-a BiH, da su ga sačekali iz religijskih i verskih institucija. Odluka o Karadžiću će biti nešto kao eksplozija, a to će trajati nekoliko dana i onda ćemo jednostavno nastojati da živimo u onoj situaciji kakva nam je nametnuta iz Haga. A, to prihvatamo", kaže Divjak.

Na monitoru računara generala Jovana Divjaka nalaze podaci o vojnicima, ubijenim i nestalim po pripadnosti vojnoj formaciji. Navodi se tu da je ukupno stradalo njih 57.523, od čega 30.633 pripadnika Armije BiH, 20.626 pripadnika JNA i Vojske RS-a, 5.719 pripadnika Hrvatske vojske - HVO-a i 545 pripadnika tzv. APZB.

General Divjak naglašava da je važno da se govori o svim žrtvama stradalim u svim ratovima, jer "ne radi se samo o žrtvi jednog naroda".

"U nekakvim procenama stoji da je među 100.000 koji su poginuli u ratu, odnosno ubijeni, da je 67.000 Bošnjaka, 28.000 Srba i 7.000-8.000 Hrvata. Međutim, neće doći ni do kakvih promena nakon presude Karadžiću, jer to pokazuje ovo što se do sada dešavalo. Krajišnik se vratio, formira svoju stranku. Krajišnik je čitavog rata imao svoju pumpu na Palama i ništa se nije dešavalo ni u ono vreme dok je on ležao zasluženo u Hagu. Ne mislim da će bilo koja strana biti zadovoljna presudom Karadžiću, jer nije sada problem samo rata u BiH, nego je problem danas odnosa", smatra Divjak.

Podsjeća da srpski parlamentarci u BiH ne priznaju genocid, da Beograd nikada nije rekao da se desio genocid u Srebrenici i ono što je najgore - ideja vlade Velike Britanije da se Vijeću sigurnosti ponudi rezolucija o genocidu u Srebrenici, pri čemu je Rusija jednostavno digla ruku i uložila veto, a da su srpski nacionalisti trijumfovali kao kada Srbija pobijedi u vaterpolu ili košarci. Naravno, sa ove strane, kaže Divjak, "bosanski Srbi to podržavaju".

Obrazovanje kao način prekrajanja istorije i geografije

"Stoga, bez obzira na to kakva kazna bude bilo kome - Mladiću, Karadžiću - neće ništa promeniti, jer je razmišljanje o tome da se samo prema Srbima vodi postupak, a i Bošnjaci ovih dana kada se vode postupci protiv njih trojice govore da se ne mogu izjednačavati žrtve i krvnici. Stvorena je takva atmosfera na prostoru Balkana da zadugo neće doći do istine, ni govora, ali ni pravde. Mislim na istinu i pravdu koja se rešava i putem Haga i kod nas ovde. Neće doći ni do pomirenja. Dugo će to sve trajati. U tom kontekstu, kamo sreće da je svaka strana u okviru svojih nadležnosti sprovodila postupke protiv onoga što se dešavalo, a dešavali su se i u Armiji BiH zločini, kod Srba se zna, a i kod Hrvata je bilo zločina. Niko nije preduzimao mere da ne dođe u poziciju da sada, posle 20 godina, organizuje proces u Hagu, nego da bude proces u BiH. Ne vidim da će se nešto bitno promeniti, čak, će se jedno vreme zaoštriti odnosi tvrdeći da je to međunarodna zavera prema Jugoslaviji i Srbima", kaže Divjak.

On smatra kako se u tom kontekstu u nekom narednom periodu treba baviti obrazovanjem, i to u smislu istorije, književnosti, geografije.

"Uzmimo primer geografije, podela. U RS-u, oni su svoju geografiju vezali za Srbiju. Ne govori se o BiH, oni svoje planine, reke vežu za Srbiju. Primer kroz istoriju pokazuje da u Istočnom Sarajevu, u RS-u, deca uče da je bio građanski rat u BiH i da su Bošnjaci sprečavali slobodu izbora srpskom narodu, ali na stranici i po oni govore, pišu o agresiji NATO-a na Beograd i prikazujju se slike rušenja. Dok to bude, ne vidim da će bilo kakva sudska presuda doprineti pomirenju. Jer, kada govorimo o obrazovanju, istoriji, moramo iskustvo drugih zemalja primeniti. Pre pet godina Francuska i Nemačka su došle do zajedničkog udžbenika gde su našli ono što ih vezuje, ne razdvaja, kako bi toj mladoj generaciji objasnili šta se dešavalo i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Dok toga ne bude kod nas, dok ne budemo imali zajedničku istoriju u Hrvatskoj, Srbiji i BiH, mislim da neće biti ni imputa za mlade ljude da vole BiH onakvu kakvu je mi ovde volimo", rekao je u razgovoru za Anadolu Agency penzionisani general Armije BiH Jovan Divjak.

Priredio(la): Agencija Anadolija