Roman "Avijatičareva žena", koji je napisala Melani Bendžamin, priča je o američkim pilotima, slavnom paru Lindberg, Čarlsu i Eni, koji su zajedno letjeli, obarali rekorde, utvrdili niz letačkih tura, i to u vrijeme kada nije bilo ni radara ni kontrolnih tornjeva.
Ambiciozni Čarls Lindberg kojeg su, nakon slavnog leta preko Atlantika (1927), svi pozivali na razne prijeme i večere, u mladoj obrazovanoj kćerki američkog ambasadora vidio je potencijal. Osobu koji bi mogao obučiti da bude njegova posada. Bio je u pravu, mlada En Morou savladala je svaki zadatak koji joj je zadao, te postala prva Amerikanka koja ima pilotsku dozvolu.
 En i Čarls Lindberg |
Zaljubljena En, već prvih dana braka spoznala je da je njen muž po mnogo čemu poseban, te da iza uspjeha stoji veliki rad, puno odricanja i vojnička disciplina. Isto je tražio i od nje. Hladan, često strog, tražio je od En da joj letenje, istraživanje i rad s njim, bude na prvom mjestu. Stav se nije primijenio ni kada je rodila prvo dijete.
Bračni par Lindberg imao je zanimljiv, dinamičan život, kojeg je obilježila otmica sina koja se završila tragično, te politička previranja. U knjizi se spominju historijske ličnosti koje su uticale na svjetski poredak kao i najintimnija razmišljanja En Morou.
Ovo je priča o snažnoj ženi, koja je bez obzira na svoje obrazovanje i sposobnosti, ostala u sjeni muža, rodila brojnu djecu, posvetila im se do osamostaljenja, a onda otkrila sebe.
Lindbergovi su bili jedan od najslavnijih američkih parova koje su novinari opsjedali, o mnogim detaljima iz njihovog života saznaje se u knjizi koja je bazirana na istinitim događajima uronjenim u priču o razmišljanju, nadi, strahovima i snovoma En, koja je cijeli život vodila dnevnike koji su joj poslužili za pisanje romana.
Dijelovi iz romana:
(....) Tišinu prmijetiš najprije kad djeca počnu da odlaze. Ne samo ono što je očigledno, da je gramofon zatvoren, radio isključen. Ne samo da se ne čuje vježbanje nekog muzičkog instrumenta iza zatvorenih vrata. Ne prosto utihnuli telefon, odsustvo tutnjave koraka po stepenicama, lupanja vrata, stalnog žubora vode u kupatilu. Više je od toga, i manje je od toga, u isti mah. Kada oni odu, izgubi se zujanje, ustreptalost u kući. Jer, odjednom sam vazduh postaje uposreniji, tiši, blaži prema tvojim bubnim opnama.(...)
(...) Nemoj da ti bude žao zbog mene. Pravu istinu o jednom braku znaju samo muž i žena. Ne djeca, nipošto! Mi smo jedno drugo pozvali, dušo. Možes biti sigurna u to. Kao što rekoh, ne brini za mene. Brini za svoj brak. Mi smo čuvari, mi žene. Kada bi brak bio njima prepušten, muškarci bi dozvolili da se istroši kao neki stari Čarlsov avionski motor. Na nama je da održavano gladak tok. I, dušo moja, život sa Čarlsom nikada neće biti lak. Pred sobom imaš mnogo više posla nego što sam ja imala. (...)
Melani Bendžamin je pseudonim Melani Hauzer. Piše romane bazirane na stvarnim događajima.
S.M.
