17.07.2017. u 14:34 Broj citanja: 9661 “Noć kada sam istrčao Tuzlu”: Trkač iz Banata fasciniran ljubaznošću i gostoprimstvom Tuzlaka
Prvi tuzlanski polumaraton koji je održan u našem gradu, privukao je veliki broj učesnika iz cijele regije, ali i evropskih zemalja. Kako ističu organizatori, gosti su Tuzlu napustili sa odličnim utiscima i riječima pohvale za trku i grad Tuzlu.
Da je zaista tako govori tekst “NOĆ KADA SAM ISTRČAO TUZLU” koji potpisuje Boba Grujić iz Zrenjanina, novinar portala Sportinfo.rs i jedan od učesnika sportskog događaja u Tuzli. Tekst prenosimo u cjelosti:
“Non-stop mi se, dok sam trčao Tuzlu, motao po glavi onaj Balaševićev motivacioni stih „noć kada sam preplivao Dunav….“ i prvi put u životu istrčao preko 20 kilometara u cugu i upisao očaravajućom impresijom svoju prvu „polutku“ kako mi trkači to kažemo….
Ha ha ovo mi tako nekako „mi trkači“ zvuči fino, da ne pomisli neko da se bez potrebe busam, ali morao sam da istaknem, zbog velikog gurua i maga Nenada Vekića, koji mi je srdačno poželeo dobrodošlicu u klub…Nije trčao Tuzlu, ali je u mislima bio uz sve nas…
Jeste da sam Drinu pregazio treći ili četvrti put u životu i Tuzlu moje oči prvi put dotakle, ali zaista sam fasciniran ljubaznošću i gostoprimstvom domaćina, stanovnika grada soli….
A osolismo se mi, vesela družina iz ravnog Banata, u Tuzli baš i teško rečima mogu da dočaram osećaj kada smo nakon trke, po idealnim vremenskim uslovima ulicama grada prepunih nasmejanih ljudi, ušli u slanu vodu jezera Panonika…Neponovljivo, jedinstveno i zaista originalno….Uspomena ushićena i lepa, bez obzira na malu groznicu i drhtanje posle izlaska iz tople vode u hladnu tuzlansku noć….Đule Van Gog koji je sa bendom „prašio“ nekoliko stotina metara od ciljne pozicije na Panonici, rečima zagrlite bližnjeg svog…prionuo je duši umornoj, ali ispunjenoj i opet je sve bilo u domenu pozitivnih vibracija i dobrih emocija…
E sad malo o junacima „filma“ koji je trajao dvasetak i kusur sati, sa bilion iskričavih sekvenci zauvek u tragovima uma upisanih…
Kapetan Mika, sjajan atleta, profesor, šmeker laganog koraka koji „pocepa“ ugodnu tuzlansku noć za sat i po trčanja i….kako sam reče inspiracija je bila dolazak tetke iz Pariza, extra ukusni glutenski sendviči iz radionice velikog maga Damira Batanjskog, koji su doduše brzo nestali, pa pasta sa morskim plodovima bez istih, ali ukusna i okrepljujuća, dilema da li je gol Fudbalskog kluba Proleter čuvao Rodić ili Todić…. Bilo je u busu firme Krstić, ups Mat trade, uzgred svaka čast vozaču na sjajnoj vožnji, još sekvenci, ali nije baš sve za javnost…Baš kao što za istu nije i razlog zbog čega je nadahnuti i već pomenuti Damir Batanjski dva puta „zlatnim“ ključem otvarao dveri već zatvorenih benzinskih pumpi duž staze i tako značajno pokvario konačno vreme, ali da se vratimo na dilemu Rodić ili Todić, i čuvenu opasku legendarnog Perisa Radovića, „sine koga je to briga…“
Naravno velika počast i čestitke treneru Milanu Deliću, momčini par ekselans i sjajnom trkaču, baš kao i Ajredinu Ajetiju sportsmenu, koji je sa temperaturom preko 39 ipak istrčao trku…Draganu Markoviću iskusnom šarmeru, koji je skoro pa na poklon, dobio šorts sa natpisom dragon….i damama koje su kao šlag na torti, svojim šarmom začinile priču, Jeleni koja je sjajno istrčala trku i Dragani koja zbog povrede nije trčala, ali je bila uz ekipu i pružala maksimalnu podršku…
Sad bih o sekvencama, mogao još dugo, ali uz lajtmotiv koga to zanima, neću više, uz još jednom veliko hvala Tuzlacima i celoj Tuzli….”
