U odnosu na 66.709 putnika u augustu prošle godine, 28.813 putnika u augustu ove godine se čini malo (43,2%) ali s obzirom u kakvim uslovima je to ostvareno, rezultat Aerodroma Tuzla je izvanredan. Uostalom, to najbolje potvrđuje podatak da je u istom mjesecu Aerodrom Sarajevo zabilježio samo 22.014 putnika što je svega 12,3% u odnosu na august prošle godine.
Recimo i to da je u proteklih osam mjeseci Aerodrom Tuzla uslužio 168.116 putnika što je 41,5% u odnosu na isti period prošle godine, dok je Aerodrom Sarajevo imao 178.899 putnika što je 21,9% u odnosu na prošlu godinu.
Malo je bilo vjerovatno da će se to ikada desiti ali desilo se, Aerodrom Tuzla je u junu, julu i augustu bio najprometniji aerodrom u BiH, imao je 80.277 putnika (41,4% u odnosu na 194.130 putnika prošle godine), dok je sarajevski aerodrom u ta tri mjeseca zabilježio svega 38.988 putnika (8,1% u odnosu na 479.077 prošle godine).
Neka ti podaci ostanu zabilježeni ali bilo bi nekorektno na temelju njih reći da je to zato što Aerodrom Tuzla bolje radi od sarajevskog. Aerodromi su uslužni servisi za avio kompanije, kompanije prevoze putnike, broj putnika nekog aerodroma zavisi isključivo od aktivnosti avio kompanija. Wizz Air, koji ima bazu na Aerodromu Tuzla, zaslužuje sve pohvale za upornost u nastojanju da održava sve linije sa našeg aerodroma. Istovremeno, avio kompanije koje koriste Aerodrom Sarajevo, maksimalno su srezale broj svojih letova pa je i rezultat takav kakav je. Aerodrom Sarajevo je spreman, bilo bi i putnika ali nema letova.
Zaslugu Wizz Aira smo naglasili ali moramo naglasiti i veliki trud uposlenika Aerodroma Tuzla da usluže i Wizz Air i putnike. Avioni nisu letjeli preko 70 dana, za to vrijeme nije bilo prihoda ali fiksnih troškova jeste. Aerodrom je nastavak letova dočekao u minusu, a za tekuće troškove trebaju sredstva kojih nema na računu. Zbog toga je Aerodrom bio prisiljen da uvede taksu za odlazeće putnike u iznosu 2 KM, a prikupljena sredstva su namijenjena za obezbjeđenje uslova za provođenje opštih i posebnih epidemioloških mjera.
Naravno, dio javnosti je uvođenje takse dočekao "na nož", bilo je svakakvih komentara pa je i Aerodrom odlučio da demantuje pojedine objave na društvenim mrežama, u kojima se tvrdilo da se taksa odlazećim putnicima naplaćuje bez fiskalnog računa. Naglasili su da se naplata takse vrši na šalteru za prodaju avionskih karata, a radnik je odlazećem putniku dužan izdati i fiskalni račun.
Čini se da mnogi zaboravljaju da je Wizz Air niskobudžetna avio kompanija pa su i prihodi Aerodroma od letova ove kompanije takođe niskobudžetni. Da bi avio karte bile jeftine normalno je i da je cijena aerodromskih usluga budu što manje. Primjera radi, dok legacy kompanije prihvat i otpremu aviona, putnika i prtljaga plaćaju sarajevskom aerodromu oko 4.000 KM po letu, Wizz Air Aerodromu Tuzla plaća 3 eura po jednom odlazećem putniku. Troškovi Wizz Aira za aerodromske usluge pa tako i zarada Aerodroma, višestruko je manja od zarade sarajevskog aerodroma po jednom letu. Da nije tako Wizz Air ne bi ni letio.
Lako je kritikovati Aerodrom i njegove uposlenike za sve i svašta ali bi kritičari ipak trebali da svoja, često nerealna očekivanja, svedu u okvire činjenice da lete avionima niskobudžetne kompanije, da je i Aerodrom u toj kategoriji pa su i oni, kao putnici, takođe u istoj, niskobudžetnoj kategoriji. Svima je jasna izreka "koliko para toliko muzike", samo je trebaju i primijeniti na sebe.
Ipak, jedna se kritika mora izdvojiti i ispoštovati jer ne spada u kategoriju "koliko para toliko muzike". Čistoća sanitarnih čvorova, pogotovo sada, u jeku pandemije, mora biti važnija od svega drugog.
A.M.
