Nije lako stići do sela Sastavci. Nema daljeg i težeg puta na Balkanu od puta do ovog sela na tromeđi Srbije, BiH i Crne Gore. Još je, verujte, teže objasniti čije je to selo i gde se tačno nalazi... A kad se, nekako, preko dve srpske i dve bosanske granice stigne u Sastavke, pa se zaviri u kafanče zvano "Trag", vlasnika Tomislava Drobnjakovića, tek onda počinju problemi! Jer, tamo u kafani, za istim stolom sede Hajro, Sveto i Dušan, piju rakiju i pivo, a kad vide namernika gotovo ga silom privode za sto, naručuju tri ture odjednom i vele: "Ko sa nama neće ne imao sreće."
Granična linija ide kroz sokake i voćnjake
Selo Sastavci je udruženo čudo geografije, fizike, politike, istorije... Takvo može samo na Balkanu da vaskrsne. Sastavci su bosansko ostrvo koje je sa svih strana okruženo Srbijom i nalazi se pod administrativnom upravom Srbije. Tačnije, sve zgrade i institucije u ovom selu nalaze se u vlasništvu srpske opštine Priboj, dok se katastarske knjige nalaze u zgradi opštine Rudo (Republika Srpska).
Kad se u srpskoj kafani "Trag", posle gajbe piva i flaše rakije zakače Hajro, Sveto i Dušan, policajci Republike Srbije ih razdvoje, kao svoje građane, a onda dođu policajci BiH da izvrše uviđaj i pišu prijave zbog kršenja reda i mira na bosanskoj zemlji.
Pre minulog rata u Bosni selo Sastavci je sastavljalo ljude, a danas ih rastavlja. Čudno iscrtana granična linija između Srbije i BiH podelila je u ovom selu braću, komšije, groblja, mostove... Jedan brat, iz jedne kuće, ima ličnu kartu izdatu u Rudom (Republika Srpska), a drugi brat je izvadio u Priboju.
Most - ničija zemlja
U mestu Bistrica, na magistrali Zlatibor-Prijepolje skreće se prema desetak kilometara udaljenom Priboju, varošici na jugozapadu Srbije, nekad jednoj od najbogatijoj srpskih opština, a danas jednoj od najsiromašnijih na jugoistoku Evrope. Moćni automobilski gigant FAP odavno se survao niz padine tranzicije, ostavljajući više od polovine radno sposobnog stanovništva opštine i bez posla i bez nade.
Na jedinom kopnenom putu za selo Sastavci prelazi se most na reci Uvac koji deli dve zemlje. Na početku mosta srećan put najpre požele policajci Srbije, a na kraju mosta policajci Bosne.
Posle desetak bosanskih kilometara u mestu Ustibar iznikla je nova granična rampa iznad koje se vijorila bosanska zastava.
- Šta ima, jarane? - pita policajac i ne čekajući odgovor podiže rampu.
Iza mene ostaje Bosna. Posle nekoliko kilometara kroz Srbiju, sačekuje me nova granična rampa.
- Dobar dan! Dokle? - pita policajac sa grbom MUP-a Srbije.
- Tu, malo, do Sastavaka, službeno!
- Je li nešto oko poljoprivrede? - procenjuje policajac sagovornika, da bi na potvrdan odgovor podigao rampu.
Posle nekoliko kilometara puta kroz Srbiju, stižem na most u selu Sastavci preko koga ide granična linija.
Majka i beba u dve države
- Vidi onu ženu sa detetom! - pokazuje saputnik u autu. - Žena je u Srbiji, a beba u Bosni!
- Ne razumem!
- Ovo niko ne razume - kaže kasnije predsednik mesne zajednice Sastavci, Sveto Vilotić - ali slušaj: do dve trećine sela pribojske opštine stiže se jedinim kopnenim putem preko četiri državne granice. Jedanaest ovih sela je rasuto po srpsko-crnogorsko-bosanskoj granici. Do pre rata nije bilo problema jer smo svi bili u jednoj zemlji, a sad je sačuvaj bože! - krsti se Sveto ubeđen da niko na svetu ne pređe dnevno osam granica da bi iz svog sela otišao u matičnu opštinu i vratio se kući.
Najbolje kod Tite
U selu Sastavci na obalama rečica Poblaćnica i Sućeska živi oko 1.400 stanovnika. Svi značajni objekti u Sastavcima - zgrada MZ, policijska stanica, ambulanta i škola administrativno pripadaju Srbiji i na njima stoji natpis SO Priboj, odnosno Republika Srbija. Većina trgovinskih objekata je takođe registrovana u Priboju. Međutim, inspektori koji obilaze ove objekte ne dolaze iz Priboja, nego iz Rudog.
Kad beg voliIstoričari kažu da priča o selu Sastavci počinje krajem 19. veka kad je neki bosanski beg poklonio jednoj od svojih vernih ljuba oko 400 hektara zemlje pored modrih rečica u selu Sastavci. Nakon aneksije BiH 1908. godine malo ostrvo je, iako potpuno odsečeno od svoje matice, pripalo Austrougarskoj. Po završetku Drugog svetskog rata bosansko ostrvo u opštini Priboj nikom nije smetalo. Republika Srbija je tu izgradila školu, stanove, ambulantu, stanicu policije, poštu... Preko mosta, na teritoriji Srbije je "ostatak" sela i nedavno izgrađena crkva.
|
|
Osnovne novčane jedinice u Sastavcima su dinar, dolar, evro, konvertibilna marka, švajcarac..., a mogu i ostale.
U kafanama se više piju srbijanska nego sarajevska i banjalučka piva, ali, valja dodati, bolje ide bosanska "kruška" nego srbijanska "šljiva". Većina trgovina se snabdeva iz Priboja, ali pristigne robe i iz Rudog.
U vreme dok granice nisu bile važne, braća i Momo i Radiša Marković izgradili su kuće na jednom bregu, na svom imanju. Danas je Momova kuća u državi Srbiji, a Radišina u BiH.
Kapela na groblju u sastavačkom zaseoku Olandići izgrađena je na samoj granici, a pokojnici iz bosanskog dela se sahranjuju na teritoriji Srbije, a iz srpskog na teritoriji Bosne.
"Ja živim u Bosni, ali sam stanovnik Srbije", odgovor je najvećeg broja meštana na pitanje - odakle ste? A na pitanje "Ko vam je bliži, Priboj ili Rudo", u razgovorima sa novinarima prilično iskusni meštani sela Sastavci najčešće kažu: "Bliže je Rudo za pet kilometara."
I kad je glava počela da boli od geografije, politike i istorije na večito nemirnoj granici, iz kafane "Trag" stigao je spasonosni poziv:
- Ajde, bolan, na pivu!
Vlasnik kafane Tomislav Drobnjaković, predsednik MZ Sveto Vilotić, penzioner Hajro Gibanica i prevoznik Dušan Janjušević rekoše da nije problem u granicama i ostrvima, nego u ljudima.
- Kad su ljudi normalni, kad se slažu i poštuju, nema granica. Kad polude, kad ih otruje politika, počinje sve da im smeta i podižu granice! I, evo, šta smo dočekali - osam puta nas policajci pitaju gde smo pošli dok odemo u Priboj da kupimo lek i vratimo se - širi ruke Dušan.
JARANI U KAFANI: Sveto Vilotić, Hajro Gibanica, Tomislav Drobnjaković i Dušan Janjušević
- Najbolje je bilo kod Tite! - dodaje Hajro, šeretski priznajući da ga srpsko društvo često čašćava rakijom i pivom i ugrožava mu zdravlje.
- Dobar je Hajro! On mi i otvori i zatvori kafanu! - kaže kafedžija.
- Jesi li zapisao ono što sam ti rekao? Nisi? Piši, sad: najbolje je bilo kod druga Tite! - ponavljao je Hajro uz svaku novu čašicu "kruške".
Tokom razgovora ote se pitanje o ratnim događajima na granici.
- Sve to što se dogodilo sa otmicom muslimanima u Sjeverinu i sva ta gužva na ovim prostorima nije delo ljudi iz ovih krajeva. U to što kažem se kunem! To je delo nekih drugih ljudi, loših ljudi! - zaključuje Sveto, a Hajro potvrdno klima glavom:
- Kod Tite ne bi bilo ovog belaja!
Vraćam se prema Priboju. Još četiri granice. Još četiri rampe. Još četiri pitanja.
Ukupno osam za jedan dan.
Previše i za Balkan!
Državni pregovori
Iako je pre nekoliko godina bilo dosta razgovora između zvaničnog Beograda i Sarajeva o korekcijama granične linije oko Priboja, već duže vreme o ovom problemu niko ne govori. Ambasador Srbije u Bosni Grujica Spasojević nedavno je rekao da u slučaju rešavanja graničnih problema u opštinama Priboj i Rudo ima dobre volje sa obe strane.
|
Prema podacima dobivenim iz PS Teočak radi se o starijoj osobi koja se u subotu, 6.6.2026. godine uputila u šumu u traženje gljiva i nije se vratila. Trenutno su u akciju traženja uključeni pripadnici PS Teočak a zatražena je pomoć Službe civilne zaštite i DVD Teočak.
Temperature zraka izmjerene u 8:00 sati (°C): Ivan Sedlo 14; Drvar 15; Livno, Sarajevo i Zvornik 17; Banja Luka, Doboj i Sanski Most 18; Tuzla 19; Bijeljina 20; Trebinje 23; Mostar 24; Gradačac 25°C.
Pojačan je promet vozila na izlazu iz Bosne i Hercegovine na graničnim prelazima: Izačić, Velika Kladuša, Gradina, Brod, Orašje i novi granični prelaz Gradiška. Na ostalim graničnim prelazima putnička vozila, za sada, ne čekaju duže od 10 do 30 minuta.
Grad Tuzla putem Službe za kulturu, sport, mlade i socijalnu zaštitu, dana 4.6.2026. godine, objavio je Javni poziv za dodjelu finansijskih sredstava iz Budžeta Grada Tuzle za 2026. godinu za podršku projekata neprofitnih organizacija.
