TUZLANKE I TUZLACI

30.04.2005.
Cvjetin Blagojević
Cvjetin Blagojević, fudbalski trener
Pamte ga po golu sa centra!

Blagojević je rođen u Tuzli, 1955 godine. Karijeru započinje u „Slobodi“ u kojoj je igrao nekoliko sezona. Početkom sedamdesetih prelazi u „Crvenu Zvezdu“. Sa beogradskim klubom dolazi do finala kupa UEFA i osvaja šampionat i kup bivše SFRJ. Put ga dalje vodi u Grčku, pa u Švedsku, da bi karijeru završio u Portugalu. U Švedskoj je počeo da radi i kao trener i to u periodu od 1988. do 1993, kada se vraća u zemlju. Vodio je neke nižerazredne beogradske klubove („Železnik“, „Dorćol“) a prvi značajni uspjeh bilježi u Republici Srpskoj u FK „Kozara“ iz Gradiške.Zadnji angažman imao je u FK „Radnički“ iz Obrenovca. Sada živi u Bosanskoj Gradišci.

Intervju sa Blagojevićem

Da li je obavezno da svaki trener mora da pređe put od igrača do trenerske klupe?

- Treneri u profesionalnom fudbalu trebalo bi da prođu tu fazu da budu igrači profesionalci, pa da se potom bave trenerskim poslom. Kod nas ima slučajeva da ljudi pravo iz klupe, gde nauče nešto teoretski, bez igranja fudbala, uđu u trenerske vode. Ja sam profesionalno igrao fudbal dvadeset godina i, naravno, čime drugim da se bavim nego onim što znam. Trener sam već deset godina

Bili ste u Grčkoj, Portugalu, Švedskoj. Koje iskustvo vam je najdragocenije, i ako možete povući paralelu između načina rada u te tri zemlje?

- Davno sam igrao fudbal u tim zemljama. Svaka od njih ima neke svoje karakteristike. Nama je bliža Grčka i Portugal. Imaju sličan mentalitet i način rada. Švedska je posebna. Kada bih tražio igrača onda bih ga tražio u Švedskoj, oni su stvarno profesionalci. U svakom se pogledu tako ponašaju.

Prethodnih godinu i po dana radili ste u Gradiškoj (FK „Kozara“)?

- Bila je slična situacija kao u Obrenovcu. Preuzeo sam ekipu koja se borila za opstanak. Kada sam došao rekao sam da mi hoćemo da se borimo za prva tri mesta, koja vode u zajedničku ligu Federacije. Neki ljudi su se smejali ali to je bio moj uslov. Krenuli smo i na kraju smo bili drugi. Napravili smo uspeh koji je u tim okvirima zaista velik.

Treneri su prvi na udaru kada dođu loši rezultati, ali kada imate dobre rezultate zovu vas drugi klubovi. Gde biste vi najradije otišli?

- Verovatno u „Crvenu Zvezdu“. Ali sada nisam u situaciji da biram. Prvo se rezultatski mora napraviti kontinuitet da bi, eventualno, konkurisao u „Zvezdi“. Ima nas mnogo koji smo igračke dane proveli u „Zvezdi“ i većina bi želela taj trenerski posao. Ali prvo se moramo dokazati pa razmišljati o trenerskoj klupi „Zvezde“.

Usledio je poziv obrenovačkog „Radničkog“?

- Kada sam dolazio na kormilo Radničkog umesto smenjenog Boška Đurovskog dogovor je bio da se borimo za vrh tabele. Uprava je postavila snažne temelje kluba i „Radnički“ već sad dosta znači u fudbalu SCG.

Čime bi vaše ambicije bile zadovoljene?

- Ambicije su zadovoljene tek kada dođeš do vrha. To je kod nas kada vodiš „Zvezdu“ ili u svetu „Real“ iz Madrida.

Stariji pamte Vaš gol sa centra terena. Opišite ga danas, 23 godine kasnije. Kako je bilo?

- Svaki igrač ima nešto u karijeri po čemu ga pamte. Eto, ja sam poznat po tom golu koji do tada nije viđen i po tome je specifičan. Mnogi su pokušavali pa čak i slavni Pele, ali do tada nije bio viđen. Kasnije su takvi golovi postizani. Ali ipak taj trenutak je bio nezaboravan.

Pored tog gola, čega se najradije sećate iz igračkih dana?

- Ima dosta momenata kojih se rado sećam. Rado se sećam utakmice protiv „Dinama“ iz Berlina. Ona je bila uvod u ciklus utakmica u kupu UEFA-a. Prvi meč smo izgubili u Berlinu 5:2. Svi su nas otpisali. Da situacija bude gora, u Beogradu smo na poluvremenu gubili 1:0. U drugom poluvremenu smo dali četiri gola i u ukupnom skoru bili bolji. Četvrti gol smo dali u poslednjem minutu meča. Ima još nekoliko situacija koje su mi ostale u sećaju, a to su gol „Arsenalu“, gol protiv „Real Hihona“, ali i druge.

Priredio(la): Tuzlarije