TUZLANSKI DOSJERadnička je tuga pregolema Radnici Dite još jednu noć proveli pred fabrikom Nekada smo bili seljačka država na Balkanu, pa radnička, a sada smo država obespravljenih ljudi u kapitalizmu sa dna kace.  Kako javlja FTV, pedesetak radnika Fabrike deterdženata Dita četvrti dan protestuju pred fabrikom. Traže isplatu 16 zaostalih plata i uvezivanje 40 mjeseci radnog staža. Do sada im se niko iz uprave preduzeća nije obratio. Radnici su još jednu noć proveli pred fabrikom. Nesreća ovih radnika utoliko je veća što država nema učešća u vlasništvu nad ovom fabrikom pa premijer ili ministar industrije mogu samo da odmahnu rukom i kažu "ne možemo mi tu ništa, fabrika je privatno vlasništvo". To je tačno ali ko onda može? Ko osim države može natjerati vlasnika da ispunjava svoje obaveze? Kako je moguće da vlasnik čija je fabrika propala, ima milionske obaveze prema državi i radnicima, da i dalje živi kao bogataš? Dovoljno je upitati šta se dešava na zapadu u istoj situaciji pa shvatiti da su premijer i nadležni ministar zadnji koji imaju pravo da bespomoćno šire ruke. Ne zato što trenutno imaju neka prava i obaveze već zato što su dio sistema koji ne funkcioniše i ništa ne čine da profunkcioniše. Zar bi se naši kapitalisti zezali sa sudbinama ljudi, ulijetali u nesigurne poslove, upropaštavali fabrike da bi se obogatili kad bi znali da će zajedno sa propalom fabrikom i oni na prosjački štap? A.M. |