TUZLANSKI DOSJEListaj lišće, sakrij sramotu! Slika i naslov sve kažu. Kako uopšte imamo obraza da pričamo o ljepoti naše zemlje, o turizmu, a svaki nam potok i rijeka, uz par časnih izuzetaka, izgledaju kao na slici.  Ono što se na slici ne vidi je da su okolo kuće. Čim sam se upitao kako li se može uz potok živjeti i gledati ovo smeće odmah mi je palo na pamet da može. Nećeš ni u gradu vidjeti da je neko izašao sa metlom da počisti rasuto smeće oko kontejnera. Radije će se prozor zatvorit, roletna spustit, glava okrenut, nego što će se sebi takva "sramota" dozvolit. Hajde što sami nećemo, već ni drugima ne dozvoljavamo da u miru, ako im prahne, čišćenjem uljepšavaju svoju okolinu. Prije par dana gledam u Slavinovićima, penzioner obukao plavo radničko odijelo i čisti obalu uz Jalu. Prilazi mu komšija pa dovikuje "de ba ostavi se toga, ima ko je za to plaćen". Zašto ne priznati istinu, suočiti se s njom. Zašto da sebe zavaravamo sa bilvaktile pričama o tome kako smo znali za šadrvane i kupatila u vrijeme kad su zapadni Evropljani istresali noćne posude kroz prozor na ulicu. Ako su naši stari i bili tako napredni tim gore po nas današnje, u šta smo se to pretvorili pa u smeću i okruženi smećem možemo da živimo bez srama i od samih sebe, i komšija, i "turista". V.K. |