TUZLANSKI DOSJE

28.05.2005.
Tuzla i Beograd - deset godina kasnije
Na mestu od smrti oporog vazduha
Tada, 25. maja, pre samo deset godina, vazduh je, rekao bi Kemal Monteno, bio ˝opor od smrti tolike mladosti˝: Granatom ispaljenom sa srpskog položaja na Ozrenu usmrćen je 71 stanovnik Tuzle, 132 je osakaćeno, teže i lakše ranjeno. Posle 10 godina, 25. maja ove 2005, u sredu su građani Tuzle i njihovi prijatelji iz bivše Jugoslavije nemo zastali na dva mesta, šetalištu Korzo na Kapiji u centru grada i spomen-kompleksu u Slanoj banji gde je sahranjena većina žrtava. Faktografija i bol neumoljivi su. Prosek starosti ubijenih devojaka i mladića je 21 godina, najmlađa je žrtva Sandro Kalesić koji nije napunio tri godine.
Mladost Tuzle je te večeri želela samo da se druži i da voli. Ispostavilo se da je i to previše.
U dva poluprazna autobusa i dva automobila stali su svi iz Srbije koji su i svojim prisustvom želeli da iskažu nemirenje sa zločinom počinjenim i u njihovo ime, koji su pokušali da spreče. Nije bilo državne delegacije. Izveštavanje je, ako izuzmemo kolege iz regiona, zanimalo samo RTV B92 i našu redakciju.

Falsifikovanje istorije

Srdačan doček delegacije iz Beograda u zgradi opštine Tuzla i podsećanje na 39 ratnih meseci u kojima su malobrojni ljudi iz Srbije upućivali podršku Tuzlacima na čiji je grad palo više od 20 hiljada različitih artiljerijskih projektila. Načelnik Jasmin Imamović čita nadahnutu reportažu Nenada Čanka iz 1994. godine. Zahvaljuje njemu i Žarku Koraću, podseća s pijetetom na prijatelje koji su prvi došli u Tuzlu u vreme rata, koji više nisu među živima, Miladina Životića i Ivana Đurića.

- Zahvaljujem vam svima što ste došli da saučestvujete s nama u bolu zbog velike tragedije koja nas je zadesila pre deset godina. Vama, profesore Korać na svim rečima koje ste izgovorili u funkciji mira i u nameri da nesklad na našim prostorima pretvorite u harmoniju i sklad. Nama su u poseti prijatelji mira. Zločin se dogodio, ali još nema ravnoteže između zločina i kazne - kaže domaćin Jasmin Imamović.
Saznajemo da je Tuzla sačuvala multietničnost; imala je najveći procenat mešovitih brakova u bivšoj Jugoslaviji - 25 - tokom rata se on povećao. Svoj grad branilo je više od šest hiljada Srba.
Žarko Korać konstatuje da su Liga socijaldemokrata Vojvodine, Građanski savez Srbije i Socijaldemokratska unija bile i ostale stranke koje su se suprotstavile ratu i borile za ljudska prava.
- Od svih zločina najteži je zločin prema mladosti i on je, verovatno, pravi simbol poslednjeg rata i njegove prave prirode. Mi smo predstavnici tog dela Srbije koji je bio protiv rata i koji je došao ovde da kaže da mi krivice nemamo, ali odgovornost osećamo. Dobrosusedski odnosi moraju da se grade tako što će zločinci da odgovaraju, a da se ostali suoče sa onim što je učinjeno i ovo je jedan od naših koraka da se jasno kaže šta se događalo tokom rata u Bosni i Hercegovini. Postoji tendencija da se kaže kako treba da zaboravimo sve šta je bilo, ali to neće moći tako. Potrebni su kažnjavanje krivaca i suočenje sa razmerama zla - kaže Žarko Korać.
Nenad Čanak kaže da je masakr u Tuzli primio sa užasom. Kolega iz Kantonalne televizije pita da li ima više ljudi koji razmišljaju o suočenju sa prošlošću.
- Nema. Nije urađeno dovoljno da se sazna prava istina. Poistovećuju se zločinci i žrtve. Skupština Srbije poistovećuje četnike i partizane, falsifikuje se istorija od pre 60 godina. Šta li će se tek raditi sa istorijom od pre deset godina - kaže Nenad Čanak.
Ranjeno krilo nastavlja let.
U Kući plamena mira, projekcija filma Jasmina Kragulja ˝Kapija 95˝, potresno svedočanstvo o večeri ubistva i podsećanje da zločinci nisu kažnjeni. Domaćini kažu da ˝adekvatne kazne i nema˝. Ne želimo osvetu, ali krivci moraju da odgovaraju, poručuje jedan od protagonista filma iz Ulice prekinute mladosti. ˝Tu gdje je zemlja kolevka meka/Oni će spavati/ I jedno drugom mladosti tajne nijemo odavati/ Gasi se svijeća, umire cvijet/ Ranjeno krilo nastavlja let˝, pevaju tuzlanski muzičari pesmu Muhameda Nalića - Hame, na tekst Emire Hodžić. Tuzlacima i njihovim gostima obraća se Nemac Hajnc Jusen, njihov prijatelj, autor romana ˝Suada˝, priče o ljubavi i mržnji.
Memorijalni kompleks Slana banja neobično svetilište: groblje žrtava poslednjeg rata, spomen-ploče u slavu svih jedinica Narodnooslobodilačkog pokreta koje su 1944. godine oslobodile Tuzlu, spomenici narodnim herojima. Ali i teren za male sportove, restorani, Panonsko jezero, jedino slano jezero u Evropi, nastalo na ostacima Panonskog mora.
- Naša je namera bila da ovakvim konceptom označimo tu tanku nit koja deli život i smrt - kaže nam domaćin Jasmin Imamović.
Komemorativna svečanost i čitanje tekstova o životima i planovima poginulih devojaka i mladića. Porodice i prijatelji okupljeni oko spomenika. Venac prvi polažu Jasmin Imamović i Selim Bešlagić, ratni gradonačelnik Tuzle. Potom delegacije Kantona, predstavnici Bosne i Hercegovine, verskih zajednica, boračkih i antifašističkih organizacija. Čuju se zvona sa obližnje pravoslavne crkve. Na mezarje stižu i delegacije iz Beograda, u ime SDU, LSV i GSS venac polažu Žarko Korać, Nenad Čanak, Jelena Tavčar i Zoran Bošković. Potom Žene u crnom i Inicijativa mladih za ljudska prava i Igmanska inicijativa.
Dovoljno da se osećamo ljudski? Da, sa malo gorčine.
Na mestu u centru grada koje je dobro obučeni artiljerac Vojske Republike Srpske, mračnog uma, nepogrešivo pogodio život, sada je grb grada. Na spomen-obeležju stihovi Maka Dizdara: ˝ Ovdje se i umire da bi se živjelo˝. Mimohod, molitve i cveće.
Na odlasku prolazimo pored Doma Armije, nekadašnjeg Doma JNA, ispred kojeg je top M46. Zastavnik u dežurani kaže nam da je to ˝baš onaj˝ iz kojeg je pre deset godina ispaljena kobna granata. Zaplenjen je na Ozrenu.
- A iz Beograda ste? Hvala što ste došli, sretno vam bilo!
Potok nosi leševe
Mišo Božić, borac Narodnooslobodilačkog rata, predsednik Srpskog građanskog vijeća, kaže da je tokom rata ˝bila jaka propaganda iz Srbije i iz SDS˝.
- Pozvao sam Srbe da pristupe Armiji BIH, masovni odziv je bio. Propaganda je bila ubistvena; pričali su mi sugrađani kako srpske novine pišu da po Tuzli plove leševi Srba. Ja sam rekao, kakav je to Srbin koga Jala (potok koji protiče kroz grad, prim. aut.) nosi - pa, Jala ne može ni pile da ponese. Organizovao sam grupu koju smo nazvali Konsultativno veće i ljudi su angažovani u armiji, policiji i civilnoj zaštiti.
Sagovornik Danasa kaže da je granatu ispalila tenkovska brigada Vojske Republike Srpske.
- Očigledna je namera da se ubiju civili, jer je vojska bila van grada - kaže Mišo Božić.

Selim Bešlagić: Nisam želeo da i druge ljude ubijaju
- Tragedija u Tuzli od pre deset godina je zlo koje se mora pamtiti i kazniti, pošto su identifikovani krivci - kaže za Danas Selim Bešlagić, ratni gradonačelnik Tuzle. Srebrenička i tuzlanska tragedija uticale su da međunarodna zajednica kaže - ne. Onda smo došli do Dejtonskog sporazuma.
Bešlagić komentariše granatiranje srpskih položaja.
- Nisam bio zadovoljan, nisam želeo da se i drugi ljudi ubijaju, ali je međunarodna zajednica odlučila da je to jedini način. Suštinska stvar je, međutim, da su oni, međunarodna zajednica, dozvolili neprekidno granatiranje Tuzle u trajanju od 39 meseci. Tuzla je ostala kakva jeste, sa prepoznatljivim imidžom, u nemogućim uvjetima. Mi smo negacija tvrdnji da je suživot nemoguć. Danas je Tuzla simbol onoga što treba ljudima da kaže da je zajednički život moguć, da je zlo - zlo i da ga treba sprečiti po svaku cenu - rekao je za Danas Selim Bešlagić.

Priredio(la): tz / danas.co.yu