TUZLANSKI DOSJEKomšiluk Piše: Omer Ć. IBRAHIMAGIĆ  - Ma, ko je to mene poželio pa sve pogleda ne bil´ se pojavila! Hoćeš li mi posudit´ zasip kafe, evo mi se baš meni odjednom najaviše gosti?! - Jašta nego, kako ti ono meni prekjuče dade i ne trepnu! - Šta ono? - Pa isto zasip, al´ cikorije! - Aaaa, mene bene, ja i zaboravila, k´o da i nije bilo! - Aaaa, ja, ja, sve se bojim da si zaboravila! - Zaboravila, jaštaradi nego zaboravila, da sam s djecom došla odmah bi´ se njima zaklela! Nisam ti, bona, ja sva svoja! Ja sam ti pupa-hava! - A zaboravil´ ta, kako ti to kažeš, pupa-hava, kad mi ono dade 100 maraka? - Eeee, to nisam! - Eeee, vidiš! Kafu zaboraviš – pare upamtiš! Nisi pupa-hava kad je genga u pitanju! Jes´ to, majke ti, mislila da sam ja naivna umjetnica iz hlebinske škole? - Aaaa, šta ti je, što si se uskopistila! A kad već potežeš to pitanje, jel´ to tebi krivo što sam zapamtila da sam ti dala lovu? - Majke mi, nije mi krivo, al´ bi mi bilo draže da si pare zaboravila, a kafu upamtila! - Aaaa, što me mala kreše k´o da sam fajercag! Kako ona preko mene sebi namjesti da meni ne mora vraćat´ genge! - Ma nisu mi pare niđe u glavi – sva sam u hitnji! Dajder mi, škole ti, više tu kafu pa da idem! - Polako, bona, vidi je što se zadala! Đe si navrla k´o da je pičvajz pravi! Nije Švabo na Husinu, daću ti! Kad dolaze ti tvoji, da ne pitam koji su da ne pomisliš da raskopavam? - Ma nisu moji već od mog čo´eka, pa im moraš zanosit´, kad već pitaš! Navadili se, eto ih svako malo! Evo i sad će, samo što nisu! - Pusti to, samo što nisu – nisu me jednom tako spopali i ispalili kojekakvi! Nego, hajd´ ti lijepo uđi na ružino šerbe i hurmašice, ha sam ih napravila! Cigar ćemo poslije, u rahatluku. - Aaaa, svašta tebe! Kako ću ja tebi u goste, a meni hoće gosti u goste? - Neka te ba malo sa mnom, svoje smo! A njih ti nema ni za sat, a i vidjećemo kroz pendžer kad ti budu u avliju ulazili. A moremo i snogu, ako baš porane! Grehota ti je ne uć´, ne´š valjda himber odbit´! A tek hurmuše, med medova, mrtva bi´ ih usta jela! - Hajde, nek´ ti bude, mada sam puna do vrha! Evo, sad sam dva zvrka bureka i dvije baklave zveknula, hoćeš li da ti prinesem usta samo da vidiš kako mirišu?! Fuuu... - Vidi blese, stvarno huknu! - Fuknula, a ne huknula! Jašta nego, snimila ja da ti misliš da lafinam! Odo´ ja do kuće da ti i one pare donesem da me više ne nosaš po ustima! A za milost ću ti spremit jednu dunju što sam je neki dan ubrala u dunjiku pa je propustila kroz djedov čadorbez. Eno je, usijala se na kredencu, k´o da je prskana ovim lakovima za frizove! - Aaaa, ti mene načisto ostavi bez teksta. Vidi te, jesi se profinila! Ne bi ona obraza da izgubi obraz pa bi me malo i dunjom častila! Deder ti, kad ćeš već kući, daću ti i dva suha sira kad se vratiš – pazarila ja pet komada, od čiste žene, znam joj čo´eka! - Eeee, urnebesa: ti k´o lopov, a ja k´o nafakali! Baš me postidi! Ja viklere navila i došla praznih ruku, a sad mi valja i kafu i sir na poček kući nosit´! - Hajde ne budali, nismo nas dvije od juče, već od prekjuče predveče, hoćel´ tako bit´?! Ha, ha, ha ... I pravo mi reci, imal´ iđe ´vakav pazar na dunjaluku: za kafe zasip i dva suha sira dobiješ sto maraka i uglancanu dunju?! I sutra to sve lijepo vratiš, prvi je april prvi april, zar nije da jeste?! |